Legende i verovanja iz naših krajeva – Sveti mučenik Trifun

praznuje se 1. februara po starom ili 14. februara po novom kalendaru.

Sv. mučenik Trifun je poznat u vinogradarskim krajevima Šumadije, Pomoravlja i Bugarske kao zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara. Negde ga zovu Sveti Tripun, Zarezojlo, Zarezan ili Orezač, kada se po prvi put obrezuje loza uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika. U nekim selima Srbije se slavi i kao zavetni dan jer se smatra da Sv. Trifun štiti sela od grada i poplave, odnosno da je čuvar useva od raznih štetočina.

Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić koji je bogatima čuvao guske i „još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove“. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći. U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati osim Trifuna. Nije, medjutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok „po Božjem promislu“, u maloazijskoj Frigiji ne pronadjoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.

U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, „Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine“ napisao je Sveti vladika Nikolaj.

Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, naredjujući da ga konji bosog vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“ (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, 15-og februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan „susreta“ zime i proleća kad se medvedica na kratko probudi da vidi da li će usoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Veruje se da Sv Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.

„Valja se“ da se na Sv Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu.

Ako na Sv Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s