SRPSKE NARODNE IGRE

Među najstarije umetnosti svakako spadaju igre i pesme. One su zauzimale istaknuto mesto u životu ljudi. Mnogi važni događaji kao što su rođenje, svadba, smrt, pobeda u borbi, uopeh u lovu ili obavljanje obreda, bili su praćeni igrama i pesmama. Nastanak igre se ne može tačno odrediti ali nema nikakve sumnje da se ona javlja još u najdubljoj prošlosti. Najstariji likovni izvori dokumentuju igru još u pećinskom slikarstvu starijeg kamenog doba. Od tada su se igre stalno usavršavale, doterivale i menjale, sve dok dugim hodom kroz vekove nisu dospele do svojih sadašnjih oblika.

Kurt Saks, poznati istoričar igre, određuje igru kao prvu među umetnostima. Muzika i poezija se odvijaju u vremenu. Plastične umetnosti i arhitektura modeliraju prostor. Igra istovremeno živi i u vremenu i u prostoru, pošto umetnik i njegovo delo sačinjavaju jedinstvenu celinu. Čovek se služi sopstvenim telom da bi organizovao i prostor i vreme. Zato Saks reč umetnost izgovara sa izvesnim kolebanjem. Smisao te reči je istovremeno širok ali i ograničen, pri čemu igra briše granice tela i duha. U njoj se mešaju radost i tuga, kult, borbene scene i razne druge životne zgode i nezgode. Zato, kaže on, nema umetnosti koja bi bila tako sveobuhvatna.1

Među definicijama igre svakako je najšira ona koja igru određuje kao umetnost kod koje se osećanja na estetski način izražavaju pokretom. Kao što su u muzici izražajno sredstvo tonovi, tako su kod igre izražajno sredstvo pokreti. U književnosti i usmenom kazivanju izražajno sredstvo su reči a u likovnoj umetnosti to su oblik, boja i ornament.

Izrazom „narodna igra“ se u srpskom jeziku označava više pojmova. Tim se izrazom označavaju utakmice u skakanju, bacanju kamena s ramena, iil itanju i sve ono što bi se današnjim jezikom moglo nazvati sportskim igrama. Ovim se izrazom označavaju i zabavne igre na sedeljkama, igre na sreću i druge. O ovim je igrama pisao naš poznati etnolog Tihomir Đorđević. Orskim igrama on naziva one igre kod kojih se na muzičko-ritmičkoj osnovi nižu određeni pokreti tela.2

Može biti da izraz „orska igra“ nije najsrećniji da označi ovu vrstu igara ali pošto drugog izraza za sada nema, on još uvek služi kod označavanja one vrste igara koje su predmet negovanja u našim amaterskim ansamblima. U srpskom se jeziku za sve vrste igara upotrebljava glagol igrati, dok se u nekim drugim jezicima jasno izdvojio poseban izraz za orske igre. Pored glagola jouer kod Francuza postoji i izraz danser koji jasnije razdvaja pojmove. Nemci imaju izraze spielen i tanzen a Englezi play idance.

Najzad treba reći da igre na scenu treba iznositi u njihovom što je moguće približnijem i autentičnijem ambijentu, zajedno sa narodnom odećom, muzikom ili insenacijom koje im stilski i regionalno pripadaju. Zato je pored upoznavanja igre potrebno proučiti i odgovarajući kostim i muziku, bilo da se radi o izvornim ili stilizovanim oblicima.

– Slobodan Zećević,  Etnografski muzej, Beograd, 1981.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s