Васкресење господа Исуса Христоса – Васкрс (народни обичаји и порекло)

Васкрс је нарадоснији хришћански празник у години. Васкресење Исуса Христа, Сина Божјег, обнародовало је свету победу живота над смрћу. Зато се о Васкрсу пева тропар Васкрса – Христос Анести (Христос Васкрсе), који гласи:

,,Христос васкрсе из мртвих,

Смрћу смрт уништи,

И свима у гробовима живот дарова!“

У црквеним књигама је записано:,, Да нема васкрсења, узалуд би била вера наша, узалуд би била проповед наша.“ Празник Васкресењја се слави три дана.

За Васкрс се поздравља са: ,,Христос Воскресе“. а одговара са: ,, Ваистину Воскресе“. Тако се поздравља до Спасовдана, четрдесетог дана од Васкрса.

За бденије у поноћ између суботе и недеље обавезно треба остати, породично или са пријателјима, у православној цркви.. Тренутак кад храм остане у потпуном мраку, а онда се, уз светлост само једне воштанице зачује:: ,,Христос Воскресе“, а громко одговори са: ,,Ваистину Воскресе!“, јесте тренутак који прожима сваку православну душу, а у срцу остане места само за радост.  С радошћу у срцу, мислима упућеним Вечном и маленом свећом титравог пламена у руци, три пута се обилази храм, да би се у њега поново ушло провлачењем испод плаштанице, коју на улазним вратимахрама држе свештеници. У току ноћи је и прва васкршнја литургија. а по нјеном окончанју, почиње време мрса и васкршње гозбе.

Зато је време да васкршњи ручак почне када је осталим данима време за доручак. Ручак почиње тако што се узимају васкршња јаја и сви се укућани међусобно куцају црвеним јајима, да се омрсе.  (О пореклу, народним веровањима и обичајима везаним за ускршња јаја  https://kishad.wordpress.com/2012/04/04/uskrsnje-jaje-jaje-kao-deo-srpskih-zrtvenih-obicaja-2/)
За васкршњом трпезом нема посебних ритуала ни јела, као што је то случај са божићном или славском. Уобичајило се, међутим, да на трпези буде неко јело од јагњетине.

После васкршњег ручка, некад је био обичај да цела породица, свечано обучена, прошета градом и сврати на кафу и пиће у неку градску кафану.

Слање писаних честитки за Васкрс део је српске грађанске традиције и треба је чувати.

У селима у јужној Србији  ујутру се прво прима комка, причест која се узима код куће, и то тако што у једну чинију домаћица потопи коприву, здравац, дрен у вино заједно са комадићима васкршњег колача. Посуду затим предаје домаћину. Са унутрашње стране прага, од кућних врата, домаћин положи секиру, а укућани, један по један, стају на секиру и примају комку, коју им домаћин даје кашиком. Потом свако од укућана скочи преко прага, колико ко може, пто даље, изговарајући жеље за здравље и напредак куће.

– Српски нар. календар, Д. Антонић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s