Mudrolije

U povratku na putu ka Beogradu, prolazeći kroz malo mesto pade mi na pamet da svratim kod tetke, očeve sestre.
Živi skromno ali ona to ne vidi tako, kaže da “svega ima, Bogu hvala, samo dok je zdravlja”. I da “nema te sile koja bi je nagovorila da živi sa sinovima i da im smeta, svakom svoj život na volju da živi”.
“Pomažu oni, i više neg’ što meni treba, al’ ne bi’ ja ovo malo moje kuće napustila, c, nikad! Čude se meni svi što ja to neću, kažu što ne uživaš kad imaš gde a ja se pa njima čudim, ma, šta ću ja, stara žena da se motam mladim ljudima, neće narod da promisli malo glavom da je biti svoj na svome, ‘nako slobodan i komotan važnije nego da stalno misliš dal’ si nešto, možda, uprsk’o. Ne bi ja, sine moj, ovaj šporet na drva menjala za one ravne ringle, jok, da i’ ne daj Bože, slomim il’ okrnjim ja bi svisnula, ‘vako sam mirna, kako svikla tako i navikla! Ja sam žena još za koju godinu, moj je put ‘vaki i šta sad da menjam.
Nego, ja se raspričala, da ne pomisliš da samo kukam.                                                                                                                                                           Da ti kaže, ćero moja, tvoja tetka jednu tajnu, znam ja da ti mene ne’š da ofiraš, ima ovd’ neki Ilija, čiča, malko stariji od mene, pa počeo da obigrava oko mene, dolazi ti on, znaš, kod one naše Ranke, kupuje od nji’ pa sve Ranku propituje za mene, znaš izokola, trte-vrte. Ja isprva mislila da se to Ranka malo zajebava sa mnom, da preteriva kad jedared eto ti njega, obuk’o se k’o da će na paradu, zaliz’o ono malo kose i naparfemis’o se k’o neka frajla, nosi kesu, kupio kafe i nekog keksa, kaže gospodja Milice, ja sam čovek ozbiljan i sutuiran, imam dobru pemziju… a ja ti njemu fino i kulturno rek’o da mene to ne zanima, nisam ja balavica već baba, jednom nogom u grobu, meni će unuci još malo da se žene, i tako. Poslen sam se sama smejala, sačuvaj me Bože, šta me snadje pod stare dane.”
Kažem joj da je mogla da se zabavlja sa njim, bez obaveze…🙂
“Jooooj, pa koje crno “zanimanje” ne zna se ko je veći krš on il’ ja, ‘ajde, molim te, šta će mi tuđi čovek u ovoj mojoj mirnoći od života, taj bi nešto s kašikom da ima da pojede, džaba mu dobra pemzija. A i ja nešto, pravo da ti kažem, mislim da su ti tak’i matori malo čuknuti kad mogu da se tako u stare dane kurče k’o da im je dva’es. A i, u poverenju, nije ti on meni neki, ja ti ne volim tak’e svilene, znaš ti kak’i je bio tvoj teča, Bog da mu dušu prosti, muškarac i domaćin čovek. A i svak’ bi kaz’o posle da je meni za njegovom pemzijom, znaš kak’i je narod, a meni je samo do moje slobodice, nek’ mi je zdravlja samo, ja sam jaka žena koja svojom glavom mućka. Život ti je mutna voda, svaki dan moraš sam da bistriš po jednu šaku, onol’ko kol’ko možeš da zaitiš”!
Do Beograda mi je odzvanjala ta rečenica – “Život ti je mutna voda, svaki dan moraš sam da bistriš po jednu šaku, onol’ko kol’ko možeš da zaitiš”!
Kod kuće sam otvorila kesu u koju mi je spakovala vunene čarape.
U jednoj je bila savijena hiljadarka.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s