Православна издаја: Како нам је “братска” Бугарска забила нож у леђа

За свега двадесет пет година живота доживео је и опевао три рата које је његова земља морала да води за одбрану части и слободе. Најистакнутији песник родољубиве поезије онога времена, Бојић је поезијом оживљавао прошлост, сведочио о данашњици и веровао у будућност. Његове Песме бола и поноса казују о страдању, болу и патњи, али и о достојанству и поносу, које је његов народ показивао кроз немирну и тешку историју. Његове песме су израз поноса што је поникао на земљи олује и што та земља никада није поклекла и помирила се са судбином: у њој је стално живео отпор, патила је али се одржавала, страдалаје али је излазила као победник — зато је песник осетио дужност да пева о болу и поносу своје земље и свога народа.

***** *****

Познато је да, иако је Бугарска била формално неутрална, њене комите су напале и заклале српске регруте у Вардарској Македонији. На улазу у Валандовску котлину у Македонији, на левој обали Вардара, налази се село Удово. Начин страдања српских војника, тачније регрута на Велики петак 1915. године у Удову скоро је заборављен у српској историји, а Спомен костурницу, иако је на путу ка грчким летовалиштима, већина Срба не нађе времена да обиђе и сазна нешто више о борби српске војске на овим просторима. У Македонији је, да подсетим, евидентирано 35 српских војних меморијала из периода балканских, Првог и Другог светског рата, мада се процењује да је њихов број већи. Поред обележених места страдања и места где су сахрањени српски војници, у Македонији се налази и велики број пуковских гробаља и појединачних гробних места, која су готово заувек заборављена, јер су на врло неприступачним местима. Зна се да је широм Македоније сахрањено око 100.000 српских војника из Балканских и Првог светског рата. Најважнија места су крипте-костурнице на Зебрњаку код Куманова, селу Долно Каласларе код Велеса, спомен црква и костурница Светог Архангела Михаила у скопском насељу Аутокоманда, костурница и капела на Кајмакчалану, српско војничко гробље у Битољу које је највеће и најбоље одржавано, и поменута спомен-костурница у Удову, коју ретко ко обилази и када су у питању српске званичне посете.

Source: Православна издаја: Како нам је “братска” Бугарска забила нож у леђа

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s