O Добротворним Задругама Српкиња

Добротворне Задруге су радиле на одржавању женских школа. Прва школа основана је 1874. у Новом Саду. Школе су биле помагане и од народно-црквених сабора. На територији Аустро-Угарске Монархије било је 1914. укупно 86 задруга, а од тога у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 27, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22. У Америци је било 4 задруге. Већа друштва имала су по 200-250 чланица, а мања 20 до 80. Чланица женских задруга било је око 5.000. (1) Управа „Српског привредног друштва Привредник” из Загреба радила је на томе да своје питомце (шегрте) ожени. Чланице Добротворних Задруга Српкиња препоручивале су те шегрте и помагале им да се ожене. Управа „Привредника” заузмала се и за сиромашне и без родитеља Српкиње и намештала их у српске породице уз помоћ и под окриљем Српских женских добротворних задруга. (2) Добротворне Задруге радиле су у Броду на Сави, Винковцима, Вуковару, Глини, Голубинцима, Госпићу, Грачацу, Дарувару, Даљу, Добановцима, Загребу, Земуну, Инђији, Иригу, Карловцима, Лапцу Доњем, Сремској Митровици, Новој Градишки, Огулину, Осијеку, Пакрацу, Петрињи, Руми и Старој Пазови. (3)

СРПСКА ИСТОРИЈА

Kolo BGD 1935 Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској.  Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду,  затим у Сремској Митровици 1870, 1873. у Вел. Кикинди и Српском Бечеју, 1874. у Сегедину, 1875. у Суботици.   Свима им је био заједнички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. и био је прилагођен према духовним потребама мање образованих чланица. Добротворне Задруге су радиле на одржавању женских школа. Прва школа основана је 1874. у Новом Саду. Школе су биле помагане и од народно-црквених сабора. На територији Аустро-Угарске Монархије било је 1914. укупно 86 задруга, а од тога у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 27, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22.  У  Америци је било 4 задруге. Већа…

View original post 3.279 more words

Украдена историја: Без тапија нема ни Србије

НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве директор Народне библиотеке Јован Томић спаковао је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и старих штампаних књига у два сандука које је послао да се евакуишу с архивом Министарства иностраних послова. … Наставите читати Украдена историја: Без тапија нема ни Србије

NOVI ZAKON O STANOVANJU – NOVI UDAR NA DŽEP I UVLAČENJE DRŽAVE U STANOVE STANARA I VLASNIKA STANOVA!???

Država se bavi nametanjem novih obaveza za pojedinca od koga se može uzeti novac, a istovremeno tim zakonom se nije dotakla propisivanjem zabrana šta nije dopušteno držati od opasnih stvari u zgradama i pomoćnim prostorijama kao npr nafta, droga, zapaljivi i eksplozivni materijal…koji mogu ugroziti živote i zdravlje ljudi.

Da bi na što lakši način država imala zakonski osnov za uzimanje para od pojedinca, i time lako ušla u privatni posed pojedinaca, uvela je novi termin pod nazivom “STAMBENA ZAJEDNICA”, nazivajući je organizacijom i dajući im svojstvo pravnog lica kako bi nametnula još više obaveza, posebno novčanih (i održavanje računa u banci se plaća) koje će naplatiti preko svojih državnih mehanizama.

U nacrtu zakona predviđeno je postojanje posebnog Registra stambenih jedinica??? Zašto kada je sve umreženo i svi ti podaci postoje u geodetskoj i poreskoj upravi lokalne samouprave???

Koga to obavezuju!!?? Pojedinca iz zgrade da pribavlja podatke!!?? Zašto bi to pojedinac jurio i pribavljao podatke o stanovima, kada već postoji umrežen sistem, a sve podatke lice na poslovima registratora može dobiti službenim putem iz geodestske uprave, a ne da se takvi podaci traže od pojedinaca!!!??

Između ostalog, u nacrtu Zakona, u delu koji govori o Nadležnosti skupštine zgrade, u tački 9. nacrta, nejasno piše ko pokreće postupak i kakav, odnosno – kako to skupština pokreće postupak?? I ko je taj koji će da pokrene postupak ?? Na koji način!!??

Na koji način možete obavezati pojedinca da plati nešto ako neće, bez odluke suda?? Ko plaća podnošenje tužbe sudu?? Od koje svote novca?? Znači opet država uzima novac od pojedinaca sada za rad sudskih organa???

U istom delu u tački 14. – piše da skupština odlučuje o osiguranju zgrade!!! A ako stanari nemaju dovoljno novca, zakonodavac predviđa da u takovm slučaju zgrada može da se zadužuje i uzme kredit od banke (???!) za takvu namenu!!!

Napisano je da Vlada Srbije propisuje najniži novčani osigurani iznos, a lokalni organi će propisati koja je to svota novca koju će svaki stanar da plaća za osiguranje zgrade (pored već obaveznih plaćanja za komunalije, struju, porez, osiguranje svog stana…) sad treba da odvoji i za plaćanje osiguranja zgrade!!!???

A lokalna samouprava može da propiše bilo koji iznos viši od onog najnižeg koje je dala Vlada, zato što je to jedan novi izvor prihoda Opštine, koja može da predvidi da za to osiguranje npr. svako uplaćuje po 500, 1000 ili više dinara mesečno, koji bi išao npr. preko “Infostana” (ili komunalnih službi u gradovima Srbije uz svaki mesečni račun), ili posebnom uplatnicom!!!

Izgleda da je glavni CILJ DA DRŽAVA UZME NOVAC ZA OSIGURANJE od pojedinaca, vlasnika stanova, stanara!!!??? A posredno, na kraju država lako može da postane vlasnik nečijeg stana, ukoliko to lice nije izvršavalo nove novčane obaveze, ili neko lice, u krajnjem i onom najgorem slučaju, postane vlasnik zgrade kome ostali moraju da plaćaju rentu!!!

ГЕТО СРБИЈА

DRZAVNA KONTROLA STANARA4

View original post

SUSRET DVIJE DUŠE

Godinama čeznem za riječju koja će me do kraja izreći, koja će me do kraja primiti u se, a ona izmiče i izmiče… U ponekoj se riječi prepoznam, za ponekom mi poleti srce, poneka me zaboli do dna duše, ponekoj se čitav život nadam… A riječ se smiješi, bliska, a neizreciva, čežnjiva, a nedokučiva, posve nama predana, a nedostupnim svjetlom sakrivena…

smiuchin

SUSRET DVIJE DUŠE

zaljubljeni parDogodi se tako, dva se bića susretnu. Dogodi se da ulože i vrijeme i strpljenje u međusobno pripitomljavanje. I krajičkom oka, izdaleka i jasnim pogledom oči u oči, duše se počnu prelijevati. Poteknu i bujice riječi, bogati, sadržajni razgovori o bitnim, vječnim temama. Vrijeme se, oskudno i izmrvljeno svakodnevnošću životnih obaveza zna, posvećeno prijateljskom blizinom, umnožiti poput ribica i hljebova u Hristovoj ruci. Slapovi prijateljske blizine preliju se i preko krkih posuda, u kojima nam je čuvati neprocjenjivo blago prisnosti i na sve koji se nađu u blizini prijateljstvom blagoslovljenih bića. Riječ i govor prijateljstva, rosa je što

View original post 202 more words

KAD NE RJEŠAVATE PROBLEM, STVARATE TRAJNI PROBLEM

Mnogi naši ljudi su izuzetno sposobni da identifikuju probleme u svojoj okolini. Neki su čak i u stanju da ih nazovu pravim imenom, što je već pola rješenja. I tu nastaje nevolja. Umjesto da svoju energiju i snagu usmjere na rješavanje problema, oni se ponašaju upravo obrnuto: ubrizgavaju snagu problemima. Tako problemi nikad ne budu riješeni, a razultat je društvo u kojem svi znaju probleme, ali niko nije u stanju da ih riješi do kraja. Okrenite se oko sebe i vidjećete o čemu govorimo. U čemu je onda
problem?
Problem je u našim mislima, tj. u našoj nesposobnosti da donesemo iskrene odluke koje će nas natjerati na djelovanje. Odluke koje ne prate djela nisu odluke, već samoobmanjivanje

smiuchin

KAD NE RJEŠAVATE PROBLEM, STVARATE TRAJNI PROBLEM
PROBLEM
Mnogi naši ljudi su izuzetno sposobni da identifikuju probleme u svojoj okolini. Neki su čak i u stanju da ih nazovu pravim imenom, što je već pola rješenja. I tu nastaje nevolja. Umjesto da svoju energiju i snagu usmjere na rješavanje problema, oni se ponašaju upravo obrnuto: ubrizgavaju snagu problemima. Tako problemi nikad ne budu riješeni, a razultat je društvo u kojem svi znaju probleme, ali niko nije u stanju da ih riješi do kraja. Okrenite se oko sebe

View original post 164 more words