Слобода и њена деца

Кад је дошла ноћ и кад су духови васкрснули са скривених места, угледах мртвачку, умирућу сабласт како пада на колена, зурећи у месец. Приђох јој, питајући: ,,Како се зовеш?“
,Моје име је Слобода“, одговори ова грозна сенка леша.
Распитивах се: ,, Где су ти деца?“
А слобода, у сузама, слаба, једва изусти: ,,Једно је умрло распето, друго је умрло полулудо, а треће још није рођено.“
И сабласт отхрама, настављајући да говори, али измаглица у мојим очима и крици у мом срцу спречише ме да је видим и чујем.

جبران خليل جبران

Халил Џубран

Utvara.jpg

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s