Друга српска Света Гора

,,Данашња Дреница била је густо насељена у Средњем веку. Од стотинак насеља колико их је било уочи Другог светског рата, 55 сам евидентирао  за Средњи век, према катастарском попису области Бранковића 1455.“ –  написао је истраживач, историчар и етнолог Татомир Вукановић, 1934.

У Светостефанској хрисовуљи (1313. – 1318.) српског краља Милутина наводе се помени дреничких села поред оних са Метохије и Косова.
Тако се у једној повељи помиње село Чиготово (касније Старо Чикатово), које је краљ Милутин приложио манастиру Бањска, што се наводи и у повељи манастира Бањска.                                                                                         Истом повељом овај краљ је приложио манастиру Бањска и ова дреничка села: Пољанце, Глоговце, Доброшевци, Микулштица (касније Микушница), Киерешки Поток (доцнија Кишна Река).Истом повељом краљ Милутин одређује да жупа Дршковина (доцније Дреница) припадне, у црквеном погледу, Рашкој митрополији.
Стефан Дечански, српски краљ, 1327. приложио је манастиру Хиландар дреничка села: Избишта (доцније: Избица), и Куманово Селиште (ишчезло село Куманово), затим Врбовце и влашко насеље Тудоричевце – (доцније Турићевци).

У Основној повељи манастиру Дечани приложио је 1330. краљ Стефан Дечански и следећа дреничка села: Коморане, Обчарево, Избицу и Тудоричевце.
Цар Стефан Душан је, са своје стране, приликом похода Свете Горе 1348. све поклоне дате овом манастиру од стране српских владара династије Немањића потврдио, и придодао им са своје стране још Седларе и Избицу у пределу Дреници …..
Прилагали су и синови Вука Бранковића и Лазара Хребељановића, затим Ђурађ Бранковић и жена му Јерина Кантакузина (1413. два дреничка села манастиру Св. Павла у Светој Гори, село Доброшевце у Дреници, са ‚‚међама и правинама села тога, те село Трнаву, у Дреници, с колим и мегјами и с правинама села того.“

Ivan M zdravkovic.jpg
Ова књига последњи пут је штампана 1975. Још су стари Латини знали да, ако не знаш да је нека вредност твоја, нећеш се ни борити за њу.  

Ова књига последњи пут је штампана 1975. Још су стари Латини знали да, ако не знаш да је нека вредност твоја, нећеш се ни борити за њу.  Узгред, НИЈЕДАН примерак ове књиге се више не може наћи у књижарама. 

– Сва набројана места су били метоси, црквени поседи, и они би, да је извршена денационализација, били враћени Српској православној цркви, те не би било могуће населити било какво становништво на црквеној својини. Наравно, поготово стране држављане друге вере.-
У средњовековно доба српске владавине земљама дан. централног Балкана. у пределу Дренице помињу се  чак две градске тврђаве: Борач и Чечин. Данас нема трагова овим градским утврђењима.
У изворима стоји да је Бранко Младеновић (отац Вука Бранковића) имао и цркву у којој је за њега писан и један Псалтир (А. Дероко: Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд 1950.)

 

1024px-Crkva_u_Boracu.jpg  До данас је опстала једино мала црква у Борачу

Град Чечин – потиче из Средњег века и налазио се у Дреници у атару села Дубовца. Помиње се у српским народним песмама Косовског циклуса.   Сада је то пусто земљиште: њиве и ливаде, са траговима старога градишта. Могуће да су ‚‚трагови градишта“ у ствари остаци Дарданске тврђаве, у коју су се убаштинили Римљани, а потом Византинци, па средњовековни Срби.

Дреница – друга српска Света Гора, Татомир Вукановић

Drenica-Druga-srpska-Sveta-Gora-T-Vukanovic_slika_XL_23277029.jpgВукановићево дело Дреница које је обухватило антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена од 1934-1937. године , штампано је 1988.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s