Pomalo o dokolici, radu i bogatstvu

Engleski istoričar E. P. Tompson u Stvaranju engleske radničke klase (1963.) tvrdi da je posao relativno novija pojava, rođena posle industrijske revolucije. Pre pojave mašina i fabrika koje za pogon koriste paru, sredinom osamnaestog veka, rad je bio mnogo više slučajan i manje strukturisan. Jeste, radili su ljudi, i jeste, imali su posao, ali ideja da vam neki nadređeni poslodavac okači samar kako ne biste radili više ništa drugo od čega biste mogli da zaradite novac – nije bila poznata. A prosečan čovek je uživao mnogo veći procenat slobode nego danas. Uzmite, na primer, tkače. Pre nego što je tkač i drvodelja Džejms Hargrivs izumeo 1764. mašinu za fino predenje, a iste godine i Džejms Vat parnu mašinu, tkači su uglavnom radili sami za sebe, kad hoće i koliko hoće.  

Tako mladi Fridrih Engels primećuje da su imali kontrolu nad vlastitim vremenom: ,, I tako je tkač obično bio u položaju da nešto ostavi na stranu, da iznajmi manji komad zemlje, koji bi obrađivao u časovima dokolice od koje je imao zaradu koliku želi, pošto je mogao da tka koliko god želi.“, piše on 1845. u Stanju radničke klase u Engleskoj. ,,Oni nisu morali da rade prekovremeno; nisu radili više nego što žele, a ipak su zarađivali koliko im je bilo potrebno“

E. P. Tompson, u knjizi Običaji (1991.) daje opis meksičkih rudara s početka 20 veka kao primer radnih obrazaca pre – industrijskog doba. Ovi Meksikanci snažne volje bili su ,,voljni da rade samo tri do četiri dana nedeljno, ukoliko im je to plaćalo nužne potrebe.“

adult-playground-1.jpg

Više su voleli da rade na osnovu zadatka nego na osnovu radnih sati koji su im nametani: ,,Sa ugovorom, i sa uverenjem da će dobiti dovoljno novca za svaku tonu rude, i da nije važno koliko mu za to treba vremena ili koliko često sedne da porazmisli o životu, on radi sa velikom voljom“.  

…. Drugim rečima, ,,posao“ je izmišljen da bi onima na vrhu bilo lakše. Ljudima je  oduzeta nezavusnost kako bi mogli da oposlužuju velike snove vlasnika kompanije/fabrike koji se penje na društvenoj lestvici i koji veruje u težak rad – ali za druge ljude.  

***

Kineski pisac Li Liven u knjizi Umetnost življenja (treba nam više knjiga sa ovakvim naslovom, jer život je umetnost a ne nešto što se uklapa sa oko vašeg posla), tvrdio je da bogatstvo, kada se radi o građenju kuće, nije zahtevna za maštu:

Beograd 16.01.2014. Katarina Grujic, pevacica. Ras foto/Milos Peric
Beograd 16.01.2014. Katarina Grujic, pevacica. Ras foto/Milos Peric

,, Luksuz i skupocenost su stvari koje, u arhitekturi, treba najviše izbegavati. Razlog je što ne samo obični ljudi, nego i prinčevi i visoki službenici, treba da neguju vrlinu jednostavnosti. Jer, važna stvar u kući u kojoj se živi nije luksuz nego prefinjenost; ne razrađena dekorativnost već originalnost i elegancija.

Ljudi vole da prikazuju svoje bogatstvo  ne zato što ga vole, nego zato što im nedostaje originalnosti, i osim što se trude da se prikažu, ne uspevaju da izmisle ništa drugo. Zato i moraju da se prikažu sa što više bogatstva.“

 

Kisha

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s