Нека је и Квазимодо, мој је

Већ неко време и низ година примећујем бујање неке ирационалне и фанатичне мржње према мом граду. Најпре ме је то жалостило, док нисам увидела да сваки такав испад само говори о ономе ко га испољава, те да се таквима само треба захвалити на пријатељству и ради хигијене у властитом животу, елиминисати их.
Жалосно је што људи себи ноншалантно допуштају да говоре и да се односе према мом граду на такав начин, да иоле пристојан човек може само да поцрвени и да занеми.
Изгледа да им је за све, па и за властите промашаје и личне мањкавости, крив – а ко други? – него Београд. Средовечним момцима крив је Београд што су сами, старцима је крив Београд кад остану удовци, младима је крив Београд кад падну на испиту, и опште узев., све подсећа на Катона Старијег и онај његов усклик, који је користио у свакој прилици: ,, (…) али Картагину треба разорити!“
У једном се слажемо – и мени је овакав и овај Београд туђ, јер је очигледно да у њему владају исти такви који га мрзе, па га зато и уништавају. Рецимо, главни градски архитекта је млађахни Приштевац без икаквог дела иза себе; шта га брига шта ће бити после њега, што се све што је урадио већ обрушава?
Београд у коме царују неписмени Бабићи и ини опскурни ликови с живописним акцентом и вокабуларом, јужњачки керамичари, гробари, куплер мајстори, – то није мој град, нити му припадам. (Вероватно представлјају најбоље из своје средине, чим су делегирани да исту заступају у Нар. скупштини). Ликови из којекаквих ријалитија такође нису моји суграђани ни по једном критеријуму. Дошли су да учествују, да се њихове маме ,,поносе“ и да покупе новац.
Слични се брзо примете, па тако и они који од Београда једино то виде и о томе знају, но то је већ посао за Фројда и Јунга.
Свако воли своје родно место, и то је природно. Ја волим свој Београд. Тачка.
Онај коме је познато да особа нешто воли, па ипак сеири и о томе говори с мржњом и подцењивањем, показује много више него што би желео. У ствари говори о себи.
У том и таквом Београду који они једино желе да виде (и који уживају да запљуну) ја не живим. Нисам део те приче. Људима попут мене нема места.
То и није Београд, то су неке Маце, Куце из Босне, јагодинске Оро -уље, и друге сеоске силиконске краљице.
Опет, верујем да свако представља средину из које долази. Некад се крај препознавао по везу, јелеку и ношњи, а данас по манирима и усвојеним вредностима.

Мени Београд никад није био наклоњен. С друге стране, ни мени не прија његова разбарушеност, нехигијена, сиве прљаве фасаде, трагови опште ентропије и распадања на сваком кораку. Београд је град – Квазимодо.
Зато сам и провела доста година на неким другим меридијанима, у далеким пределима. Да напајам очи лепотом које сам у Београду била вазда гладна.
Баш зато, упркос свему, и у инат онима који су у њему профитирали, заузели све, а и даље га мрзе и руже, баш зато – ја га волим.
Волим га из сажаљења, иако ми никад није пружио шансу да мрднем, истовремено пригрливши све и свакога. (Који га, и поред тога, не воле).
Волим га таквог никаквог, урушеног, унакаженог, баченог у клоаку и блато. Упрљаног, сивог. Искасапљеног. Волим га иако ме је ко зна колико пута изневерио, опљачкао, одбацио, и оставио на цедилу.
Решила сам да га волим.
Јер је то мој град, други немам.
Јер нема ко други.
Јер су овде (готово) сви из интереса.
Ко би га волео, ако бих и ја престала?
Волим га дечје наивно, без резерве и задршке, иако знам да је та љубав унапред осуђена на (моју) пропаст, и гинем да одбраним његову част.
Често од оних који га ни најмање не познају, али се на њега бацају блатом.
Ваљда је то једини садржај њихове душе.
Мој Београд је скрајнут и скривен, протеран у сенку. О том Београду нећете читати у жутој трачерској штампи, нити се у њему налазе ТВ студији у којима настаје програм који пласира нову “елиту“ по сопственом лику.
У мом Београду то нико не гледа.
За просту већину ми смо невидљиви. Тако је и боље, јер би својим грабљивим и простачким канџама све покидали.
Они су за нас видљиви, исто колико и мрзитељи Београда; ови први како бисмо знали шта Београд није, а ови други – шта није Србија.

Kisha

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s