Стид: Идеа, Задушнице и снисходљивост

Мене је срамота. Данас ме је толико срам, стид ме је потопио и поклопио, да су ми се очи напуниле сузама, док ми је кожа, ишибана љутом бруком, горела. Имам осећај да је била црвенија од оних макета црвених Лондонера окачених по ул. Краља Милана.
Нисам ништа урадила, нити се о било кога огрешила, нити рекла ружну реч…
Стид ме је, до неба. Тај осећај иде много више и од Биг Бена чије сте цртеже и макете накалемили на наше фасаде.
Од понижења ми је мрак пао на очи и на данашњи дан, који ми изгледа црњи од чупаве капе оног сиротог момка ког сте обукли у униформу Елизабетиног гардисте и ставили га да стоји у ставу мирно испред – места на ком се купује бакалук.
Ту ми се већ желудац окренуо.
Центар града затворили због отварања хрватске самопослуге… на велике Задушнице.
Окупација. Сви играју, певају, машу балонима… фудбал, баскет у Краља Милана. (да ли би то могло на Јелачића плацу? Ах, заборављам се, они су нас окупирали, а не обрнуто)
Срамим се због нечега што други раде, који немају осећај стида ни срама. Блам ме је због њих, уместо њих.
Стидим се снисходљивости, сервилности, сељачизма и малограђанштине; стидим се њиховог схватања културе живота, достојанства, користи и штете.
У земљу сам пропала од озлојеђености и немоћног беса док сам посматрала туђе корисне идиоте како се задовољно смешкају и расту им уши док их покварењаци и лукави тапшу по рамену.
Стид ме је иако никако у томе не учествујем, нити ме ико пита о било чему.
Признајем, победили су. Београде, збогом…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s