Само без мене, молићу

Не идем на политичке скупове. Идем на скупове који су експлицитно ЗА или Против нечега, оне са јасним циљем, који ће дати резултат (а да не буде промоција неких нових синова и кћери испушених политичара, нити подилажење нечијој сујети како би се сутра могао боље котирати на страначкој листи неког од креатора наше пропасти).
Да ли су протести, скупови у Србији само то – полигон самопромоције, набијање рејтинга и показивање мишића (,,види кол’ко људи ‘вучем’!) како би се што боље котирали у постизборној расподели мандата (и колача?)
Сви они силни лидерчићи (јер лидера немамо; додуше имамо Вође домановићевског типа) показују једну типичну болест овог времена (поднебља?) заразну попут вируса побеглих из глобалистичких лабораторија, и исто тако смртоносних: шарлатанску самозаљубљеност, скоројевићку алавост на власт, малограђански снобизам типичан за Sans culottes и лажни патриотизам који лаје у празно, заваравајући себе како би лакше заварао нас да нам жели најбоље, да воли народ, или неку идеју, идеју правде, слободе, независноси;
Они који пришију себи етикету вође протеста или неког покрета, на крају обично заврше по баснословним летовалиштима, егзотичним скијалиштима, вилом и издашном државном апанажом. (понеко зграби и, рецимо, Фиделинку приде; други маркетиншке агенције, државне тендере и сличне материјалне користи које имају то својство да све те борце за слободе и правде претворе и антипод.. Или они то само покажу право лице?)
Они слободољубље, жељу за независношћу, правдом, – носе као што се носи посуђено скупоцено одело одело шивено по последњој моди, како би га прошетали тамо где је опортуно показати се у њему – лаж која доноси корист.
Борци за бољи свет по занимању од тог занимања увек профитирају.
Нема сврхе позивати ме на трибине, да дам глас ЗА јер према свима осећам једино дубоки презир и гнушање. Због недоследности, због спремности да са сваким идете у савезе, на листе, ма колико његови циљеви били у супротности са онима за које сте се и сами залагали, због вашег снисходљивог подрепаштва и ђилкошког просташтва које је довело до тога да ми је од свих вас мука.
Идите на те своје скупове, вуците своје камариле, нека вам аплаудирају, осетите се важним и дивним, све, – само даље од мене.
Нисмо ми из истог света.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s