Vanvremenska poezija Ivana Aleksejeviča Bunjina

Ivan Aleksejević Bunjin,  ruski knjizevnik i prvi Rus koji je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost  je, opisujući Rusiju svog vremena, ujedno opisao i naše pokondirene tikve i Feme, od onih koji ne znaju da se služe viljuškom i nožem, ali papreno plaćaju slikare da im izrade lažne porodične portrete. Što kupuju po antikvarnicama stare slike tuđih ljudi u zlatnim ramovima i lepim haljinama, jer se srame svojih deda sa šajkačama i opancima i bake sa maramom.
Draže im je da vežu svoje poreklo lažnim vezama sa ljudima sumnjivog morala koji su se ko zna kakvim sredstiva u smutna vremena uspeli na društvenoj lestvici, nego da se zna za poštene, smerne pretke od kojih potiču.
Malograđanština će nas, posle svega. dokrajčiti… Pročitajte:

„Још, отаџбино, тебе куде,
Још спрдају се с тобом они,
због убогости твоје худе,
због црних изби, паду склоних.

Син тако, надмен сав, и хладан,
и рођене се мајке стиди,
мртве уморне усред града
да га крем-друштво с њом не види.

Сажално гледа на старицу,
на њу што пешке дође једва,
што, убога, за сусрет, бедна,
последњу доне му парицу.“

 

ivan-bunin

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s