Priznanje

Danas sam gledala stare komedije i učinilo mi se da je u naše vreme najveća komedija govoriti istinu. Na laž su toliko svi navikli i oguglali, da je istina postala retka, čudna i dozlaboga smešna. A naročito skandalozna. U tom duhu, rešila sam da učinim jedno iskreno priznanje. Verovatno nije ni bitno, i ne tiče se bilo koga osim mene same, jer se radi o ličnoj i privatnoj stvari. Verovatno će se neko naći pogođen, neko uvređen, a neko će se na mene baciti kamenom (verbalnim). Unapred ih aboliram, jer prema nerazumnima ne mogu da imam nikakvo osećanje sem, eventualno, sažaljenja. ( Sažaljenje isključuje svaki drugi osećaj.) U ponekom oku ću pasti, nečije će srce zagrmeti gnevom pravednika, poneko će posumnjati u moj zdrav razum, a klimoglavci će me prokleti. ( to mi je najslađe), No moraću da živim s tim.
Dakle, reke će i dalje teći, nebo će biti modro i plavo, vetrovi će duvati, i sve bitno će ostati po starom.
Ovo ispade predug uvod. Da završimo i s tim, evo mog užasnog priznanja:
Ja u demokratiju ne verujem. Ne samo da ne verujem, već nikad i nisam. I ne samo to, nego sam i protiv nje. Ovo sam napisala u komentaru večeras: ,Meni ne zvuči čak ni lepo (demokratija) , jer je to naopak sistem, da glas jednog ološa vredi koliko i glas časnog čoveka. Ili glupaka i pokvarenjaka kao i glas mudraca. To je kao kad bismo rekli da od danas gram zlata vredi koliko i gram blata.
Neprirodno stanje.’
A sad, pucajte .  Eppur si muove!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s