Србија, земља Мркића

Било ми је отужно што се већина коментара на више него срдачан сусрет (бар судећи по фотографијама које су процуреле из Минхена)  хрватијанске председениковице и руског министра иностраних послова Лаврова, односила на њен изглед у (прилично неприкладној за ту врсту високих сусрета) црвеној хаљини. Готово никога ноје занимало одакле толика срдачност, шта су све уговорили … Наставите читати Србија, земља Мркића

Advertisements

Ламент обичног човека над ботовским предизборним активностима

Смарају ме ботови И остали скотови. Лакше ћу да дишем Кад их све обришем. Мрежа нам је мртва Бот је прва жртва. Скоро забадава Служи господара Иста песма свира Треба да се бира. Страни газда каже Шта грађани траже. Туђ господар вели Кога народ жели. Kisha 19. 02. 2017.

Недорасла прашина

Ми, људи смо само нервозна прашина у бескрају.. Тако у животу постоји простор који савладава наш дух, а који није мерљив ниједним овоземаљским аршином, па наши дани, поред оних 24 сата, имају и још једну димензију - некакву дубину; то је случај кад се за један дан преживи нешто што многи неће за цео свој … Наставите читати Недорасла прашина

Kad sloboda ubija istinu

U današnjoj Srbiji (ali i globalno)  nije od presudne važnosti kako se neko rodio, već kako se izjasni. Kako se OSEĆA. (Ili ne oseća). Na primer, ako se Srbi na severu ne osećaju Srbima (to nije IN, a ne donosi ni korist, naprotiv), iako su mnogi rođeni kao Srbi, oni sebe nazivaju - Vojvođanerima, pardon, … Наставите читати Kad sloboda ubija istinu