Збогом, Лагуно

Одлучила сам да више не купујем дела издавачке куће Лагуна.
Најпре зато што ми све мање одговара њихов избор домаћих аутора чија ће дела објавити, и углавном инсистрирају на политичкој коректности на линији једне Латинке Перовић.
Поред тога од фејбук пријатељице сам сазнала за ригорозну дискриминацију које ово предузеће спроводи према старијима од 35 година – тиме што 35- огодишњаке одбацује као – старце! Невероватно… Жалосна слика привилегованог скоројевићизма, примитивизма и малограђанштине.
Ја то не желим да финансирам.
Не сећам се тачно, знам да је било у Мурсији. На тргу Плаза де Санто Доминго (тамо са видела највеће фикусе на свету. До неба! ), у једној од споредних уличица, у приземљу камене зграде налазила се књижара. Дискретна светлост, дрвена унутрашњост и морнарски фењер изнад врата, уз онај мирис старе хартије и морске соли, који је долазио с мора давали су овој наизглед малој кући литературе неодољиву ноту тајансвености и представљали су прави магнет за туристе. Пространа унутрашњост с богатим полицама, које су опасивале зидове од пода до таванице, биле су крцате најразличитијим насловима и облицима књига, од оних без корица, листова ребрастих од влаге до тешких књига с повезима од фине коже украшеним готским везом и импозантним повезом.
Ту су биле старе инквизиторске белешке, савети о узгоју лимуна, лагане песме које су момци некад давно певали изабраницама под прозором, затим маварске математичке књиге на арапском, древни хируршки приручници такође на арапском писму, нека од првих издања Сервантеса, превод Толстоја из тридесетих, путописи, речници, две књиге о западноафричком призивању духа предака, збирке старих поморских мапа,а угледала сам и књигу са упутствима за израду балона и цепелина из хиљадуосамсто и неке, капитално дело о афродизијацима, светој геометрији и, да не набрајам, о свему што је земља икад држала, а није мањкало ни савремене литературе.

Кнјижар Нју Делхи.jpg
Делхијска књижара 

Но главни урес и душа ове фасцинантне књижарнице био је њен осамдесетогодишњи власник. Човек са кожом попут пергамента, исписаног лавиринтима бора, који је свакој књизи знао да одреди ‘муштерију’ , односно која ће задовољити укус и утажити литерарну глад сваког купца понаособ.
Говорио је о сваком писцу као да га је лично познавао, причао је анегдоте из његовог живота и оне у вези са самим књигама и њиховим настанком.

_wsb_226x285_motivo+catalogo-web.jpg
Видела сам га три или четири пута. Слушала сам о њему стотине анегдота. Сећам се да је, кад није био сам, увек био окружен пристојним, живим и дечје радозналим људима свих доби.
Био је и исцелитељ. Лечио је књигама. Кад је нека бака из суседне улице остала без сестре, добри књижар је извукао једну трошну стару књигу, скувао јој чај од каранфилића и лимете и рекао јој: ,,Читај.“
Очију црвених од суза, да га не би увредила,ожалошћена старица је почела, преко воље да чита. Онда је, најпре полако, а онда све живље очима прелазила преко редова, брже окрећући странице. Поглед јој је, иако и даље тужан, оживео.
Кад је видео да је књига пробудила, стари књижар јој је ставио у руке: ,,Понесите је кући. Вратићете је кад Вам више не буде требало.“
Тако је и било.
У стару књижару људи су навраћали због продавца. Он никад није агресивно кидисао на муштерије, само је био ту, оваплоћени дух књига, душа књижаре, човек за кога се полуозбиљно шапутало да је познавао Колумба, Сервантеса и Торкемаду лично.

Књижар осака.jpg
Књижар у Осаки 

,Или“, сећам се да ми је прошло кроз главу док сам гледала његове шаке попут храстових жила, ,, можда то и није била шала. “
Зато у Србији књиге могу продавати голобради момчићи јапијевског типа.
Како је то стерилно…

Док сам истраживала  каква је пракса у осталим земљама по том питању, наишла сам на занимљиво откриће –   на разним странама, од тужног Багдада преко Осаке, Њу Делхија и Мексико Ситија, у свим иоле угледнијим књижарама раде старији људи.
6856406953_ae2321fc8e_b.jpg

У ратом разореном Ираку, на трговима се са колицима
натовареним литературом, да видети Багдадски књижар

Већ сам завршила писање кад ми је Гугл избацио текст који говори о  последњем невероватном непочинству ове издавачке куће.  Наиме, Лагуна је издала географски атлас  у коме је ‘ладно, одвојила Косово и Метохију од Србије.
Родитељи који су овај атлас купили својој деци били су  шокирани.  Тек на љутито и упорно инсистирање једног оца, овај издавач је издао немушто објашњење (боље рећи ,,објашњење“) у коме се каже:
,,Није истина да је Косово одвојено од Србије. Свака држава је јасно представљена пуним називом државе и главним градом. Дакле, пише Србија и Београд, нигде не пише Косово.“

То је истина али само на први поглед. Истина је да не пише ,,Косово“ , али је истина да је уцртана дебела граница између КиМ и остатка Србије, попут оне која постоји између Србије и Мађарске, или Румуније, рецимо.
О томе више – и једино – овде: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/skandal-izdavacka-kuca-u-atlasu-otcepila-kosovo-od-srbije-u-laguni-tvrde-druacije-ko-je-u-pravu-foto-2017-01-03

Lagunun islamislički atlas.jpg

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s