Kad sloboda ubija istinu

U današnjoj Srbiji (ali i globalno)  nije od presudne važnosti kako se neko rodio, već kako se izjasni. Kako se OSEĆA. (Ili ne oseća). Na primer, ako se Srbi na severu ne osećaju Srbima (to nije IN, a ne donosi ni korist, naprotiv), iako su mnogi rođeni kao Srbi, oni sebe nazivaju – Vojvođanerima, pardon, Vojvođanima, ali ne u smislu geografske nego nacionalne odrednice.
Slična stvar je sa Crnom Gorom, pardon Montenegrom. Osećaju se Montenegrinima, i nema tu nikakvih aduta ni argumenata da im dokaže da od ivera jablana ne rađa bukva. Samo biste narušili odnos, a svakako ćete biti proglašeni fašistom, nacistom, rasistom i inom alom.
Sa polovima je isto (zašto su ih preimenovali u ‘rodna pitanja’, nije mi jasno; do skoro reč rod imala je dva značenja: srodstvo, rodbina; i: gramatički rod – imaju ga određene vrste reči, imenice, na primer)
S druge strane, ljudska bića imaju pol; vođenje ljubavi spada u polne, a ne rodne odnose. Ciljana terminološka zbrka najčešće je uvod u neku ozbiljnu papazjaniju, a mislim da se lagano naziru i ti obrisi).
Da se vratim na temu: poslednje decenije obeležila je relativizacija i stavljanje u fioku ‘slobode ličnog izbora’ i onih stvari koje su očigledne i neopozive. Na njih ne možemo uticati. Na primer gde, od kojih roditelja ćemo se roditi i kog pola ćemo biti.
Savremeno društvo insistira na tome da, ako se već na te stvari ne može uticati, onda se može proglasiti i zakonima odrediti da je dozovljeno (poželjno) negirati ih i boriti se protiv svakog ko iznosi navedene istine, a da je istina jedino ono što odabrani izaberu da istina bude.
Na primer, ako je x rođen kao muškarac, a oblači se , šminka i ponaša kao žena, vi kršite njegova ljudska prava i vređate ga ako ga oslovljavate kao muškarca.
On vas s punim pravom i pod zaštitom zakona može nazvati nevaspitanim prostakom , a ako je javna ličnost u opskurnoj Srbiji 21. veka, možda ćete, dok dlanom o dlan, biti obavezni da mu platite milionski iznos za nanošenje duševnih bolova, uvrede i povrede ,časti’.
Slično je i sa novoizmišljenim nacijama, a još više sa njihovim jezicima ( i ‘jezicima’). Pokušajte da iznesete lingvističke dokaze i kriterijume koje je neophodno ispuniti da bi se govor određene zajednice proglasio zasebnim jezikom – rugaće vam se, i opet će vas nazvati nacistom, fašistom, šovinistom, a možda i ratnim zločincem (?)
Uopšte uzev, i pripadnici ove grupacije se sa svakim ko im kaže istinu obračunavaju na identičan način kao i osobe iz ‘polne problematike’.
Prisusutvujemo diktaturi subjektivizacije istine, gde istina, koja je kao takva nepromenjiva, nepovrediva i ne može se opovrgnuti (jer da može ne bi bila istina, nego, u najboljem slučaju presumpcija), više ni najmanje ne zavisi od stvarnosti, već od ličnog (subjektivnog) osećanja pojedinca (ili grupe).
Neobično, koliko ta subjektivizovana istina 21 veka jako liči na mimikriju.
Sestre rođene.
Ostvaruju se reči velikog pisca Borislava Pekića koji na jednom mestu piše: ,Maska je ovladala umom, a preko njega prvobitnim licem. Postaje se nov čovek.“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s