Два пута у историји су се на Крфу радиле српске књиге, током Првог светског рата али и још једном, 1459. године

Кад су на острву Крфу рађене српске књиге, и каже: То се одигравало два пута у историји. За време окупације Србије, током Првог светског рата, основана је у марту 1916. Српска државна штампарија, у којој је већ 7. априла изашао први број Српских новина у 6200 примерака. Оснивање штампарије је било пуно огромних тешкоћа око њеног смештања, описано је у календару ‘Зора’ за ‘просту 1917.’ годину, штампани у њој крајем 1916.
У календару су, поред песама, чланака и ђачких писама, објављени и делови ‘војничких писама’ – у ствари бележака војника с фронта.
У једном од њих пише: ❝ Духне по неки пут северац… Хај… дубоко уздахнемо, а зној избије по челу. Ево ветра с наших лепих страна и српских гора.❝
Али више од четири века раније, на Крфу су рађене рукописне српске књиге. Било је то после пропасти српске деспотовине 1459. године. Деспотица српска Јелена Палеологина, удовица деспота Лазара Бранковића (1456 – 1458), провела је неко време на Крфу, где се са породицом у први мах склонио њен отац Тома Палеолог, након што еј изгубио своју деспотовину у Мореји (1460). На Крфу је покрадено неко Јеленино благо.
Живела је касније код своје кћери Милице и Зета Леонарда III Токо на Санта Маури, острву у Јонском мору јужно од Крфа, где је и умрла као монахиња Ипомона (1473 или 1474).
Са Јеленом је на Крф дошао и Симон из СИтнице, из некадашње државе Бранковића. Он је на Крфу, у манастиру Св. Марије Кастамиа, 29. марта 1479. својеручно преписао и изузетно украсио читав један стари српски рукопис, Псалтир, Судбина овог изузетног издања је непозната. Постоје разна нагађања – да је у Хиландару, те да је уништен у нацистичком бомбардовању Београда и Народне библиотеке…
Слика 1: Српске новине, штампане на Крфу током Првог св. рата
Слика 2: Јелена Палеолог као монахиња – била је супруга српског деспота Лазара Бранковића.
Била је ћерка морејског деспота Томе Палеолога и Катарине Ахајске. Њен отац је био син византијског цара Манојла II Палеолога и Јелене Драгаш, док јој је мајка била ћерка ахајског кнеза Центурионеа II Захарије.
Она се 18. децембра 1446. године, удала се за Лазара Бранковића, српског престолонаследника. Са Лазаром је имала три ћерке:
Јелена Бранковић (Мара), последња босанска краљица, удата за Стефана Томашевића
Јерина Бранковић
Милица Бранковић.
Године 1456. умире њен свекар, Ђурађ Бранковић, а њен муж наслеђује српски прсто. Након мужеве смрти, две године касније – 1458, Јелена је ушла у трочлано намесништво, са Стефаном Бранковићем и Михаилом Анђеловићем, које је управљало Србијом све док Јелена није своју најстарију ћерку удала за босанског престолонаследника Стефана Томашевића.
Умрла је као монахиња Хипомона (негде Ипонома)  7. новембра 1473. године.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s