Превазилажење, равнодушност и мртвило

❝ Неке ствари се не опраштају, само се превазиђу. ❝ Свако превазилажење носи промене. Некад крупне, некад неосетне, али увек са последицама, најчешће у виду затворених врата.
Врата стана, срца или пријатељства, свеједно. Превазилажење је кад жива љутња (придев ,жива’ зато што је и љутња емоција, веза са особом на коју смо љути) пређе у пристојну, хладну, резервисану и презриву равнодушност.
Симбол равнодушности, језички и неуролингвистички је Мртво море; визуелно то је ледена, глатка, бескрајна снежна пустиња. Ничега да задрхти ни да заигра. Све статично и укочено. Хладноћа која болно уједа. Окамењени свет.
Исто тако се у човеку може окаменити унутрашње биће и свет емоција.
То и није најгоре; али кад се равнодушност спрам некога окамени, то чак и за онога у односу на кога је до таквог стања дошло уме да буде изузетно болно и фрустрирајуће, па може да доведе и до душевног слома.
Није равнодушност лек ни помоћ ни одбрана. Не треба се играти с тим. Док смо били у Африци, кроз разговор са тамошњим пријатељем чула сам израз који би се могао превести као немоћ; наиме, они исти израз користе за сексуално дисфункционалног, импотентног и за равнодушног човека.
Чини ми се да су Габоњани мудрији од нас, стасалих на неким другачијим обрасцима, кроз које гледамо свет и људе око себе.
Не знам зашто ово пишем. У ствари знам, али о том потом.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s