Проф Радослав Грујић, човек који је пронашао мошти цара Душана и откопао Св. Арханђеле

 

 

Проф. Др Радослав Грујић, историчар, теолог и археолог, 1927. је откопао Свете арханђеле, пронашао цареве мошти, донео их у Београд и сачувао – подсећа др Владимир Давидовић, дугогодишњи секретар САНУ.

– Душанова задужбина после Грујића је била заборављена све до 1961, када др Слободан Ненадовић наставља истраживање и прави студију у којој детаљно реконструише изглед Светих арханђела.

Почетком деведесетих покренута је иницијатива да се Душанова задужбина поново изгради на основу радова Грујића и Ненадовића, али да тога није дошло највише захваљујући академским сујетама.

– Било би лепо одужити се двојици великана бар прављењем оригиналног Душановог саркофага, који можемо да реконструишемо захвљујући њиховим истраживањима – сматра Давидовић.

 

Grujic_Radoslav.jpg

Великан: Професор Радослав Грујић

ЦРКВА НАД ЦРКВАМА  – ГРУЈИЋ је са сетом цитирао летописе и родослове из прве половине 15. века, који Душанову задужбину називају “Великом црквом”.

– У карловачком и загребачком родослову очувана је забелешка очевица који се толико одушевио њоме да је назива “преславном” и држи “да јој нема ништа равног под Сунцем” – бележи проф Грујић. – Он вели да црква Светих арханђела својом лепотом и уметничком израдом превазилази цркву дечанску и има бољи мрамор у оплати зидова. Нарочито истиче мозаички патос, о коме вели да га нема нигде у свету.
А све  је почело кад је професор Грујић пронашао део Душанове хрисовуље у којој пише да је цар 1341. у клисури хучне Бистрице  нашао лек тешкој болести, иако се већ помирио са смрћу.

❝ Цар каже да је на том месту пронашао стару цркву Светих арханђела и на њему подигао нову велику цркву “војводама небеских сила и чудотвораца .  – записао је професор Грујић.

Он ископавања древног манастира почиње 1927, док тек ослобођеним српским југом харају банде арнаутских качака и бугарских комита.

 

На језичку тла између речне окуке и зида клисуре били су видљиви ретки остаци зидина које су опасивале манастир и тврђаву Вишеград на брегу у залеђу. Од грађевина Светих арханђела није остало готово ништа после турског разарања у 16. веку које је наредио Синан-паша, исти онај који је спалио мошти Светог Саве на београдском Малом Врачару. Игром судбине, данас на истом месту, у Цркви Светог Марка почивају земни остаци првог српског цара.

Синан пашина џамија од црквеног камена Синан је дао порушити све црквене зидове који су били обложени углачаним мраморним плочама и заједно са свим осталим подесним материјалом дао је пренети у Призрен, па је од њега саградио своју импозантну џамију – записао је Грујић.

Трагом народног предања по коме је облик Синан-пашине џамије копија Светих арханђела, научник открива да сав мермер на њој потиче са Душанове задужбине, као и сви монолитни богато украшени стубови.

Grave_of_Emperor_Dušan.jpg

Стара мермерна плоча на месту царског гроба

Грујић је упорно копао по остацима Душанове задужбине коју су векови покрили земљом на којој су бујали велики жбунови дивљих ружа.

– Ни та хумка остатака поломљених Светих арханђела није остављена на миру, јер су легенде о сакривеном благу гониле многе руке да копају по развалинама.

– бележи Грујић.

 

 

Он на светло дана поново износи монументалне темеље Душанове задужбине, више од 1.600 делова камених украса и скулптура, фрагменте фресака и раскошног подног мозаика.

240px-Sveti_Arhangeli_Fragmenti4.jpg

 

 

Стари мозаик у Арханђелима – пронађени фрагменти са мотивима лава и змаја

Најважније Грујићево откриће су земни остаци цара Душана испод остатака саркофага, на коме је у високом рељефу био представљен цар с мачем на грудима – каже Давидовић.

Професор Грујић је приморан да све ископине пошаље у Музеј јужне Србије у Скопљу, јер верници масовно долазе да би узели реликвије с Душанове задужбине.

– Са великом муком чувани су ти објекти од многобројних посетилаца – записао је Грујић. – Постављен је један војник да пази на њих. Ипак, нестало је неколико врло лепих мањих објеката. Један виши државни фукционер однео је три објекта у Београд.  Како ми сам доцније рече, дао их је да се као амајлија узидају у темеље куће.

Призрен Iskopavanje_arhangela.jpg

Ископавања професора протојереја Радослава  Грујића 1927; На слици су откривени темељи главне цркве 

Налази професора Грујића деценијама су лежали набацани у Куршумли-хану у Скопљу, пошто су после Другог светског рата комунистичке власти укинуле Музеј јужне Србије.                                                                                                                     Парадоксално, стари научник који је пронашао Душанове кости и 1942. спасао мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића, које су усташе покушале да униште, на идеолошким судовима 1945. бива осуђен на губитак српске националне части и прогон с Универзитета.

 

IMG_1787

— Тек др Слободан Ненадовић од 1961. до 1965. поново истражује Арханђеле, проучава огромну Грујићеву заоставштину и одлази у Скопље, где на основу његових ископина прави реконструкцију задужбине цара Душана. Ову изузетну студију објављује у књизи коју посвећује успомени на Грујића и вероватно због тога не постаје академик – каже Давидовић.

Sarkofag-u-crkvi-Svetog-Marka-u-Beogradu-u-kome-leze-mosti-cara-Stefana-Dusana-Silnog-670x502.jpg
Саркофаг са моштима цара Душана Силног данас лежи у Цркви Св. Марка у Београду

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:401144-Naucnici-koji-su-spasli-arhandjele

Средњовековни градови и дворци на Косову, Арх Иван М. Здравковић

Advertisements