Место рођења кнеза Лазара Хребељановића

vidovdan.png.jpg

Прилепац, како је Атанасије Урошевић описао, место на заравни брда Хоџин камен на атару српског села Божевца, је место на коме се налазио истоимени средњовековни градић ,,који је бранио прилаз предграђима Новог Брда. У њему се родио кнез Лазар.“
Исти податак срећемо и код Јиречек – Радонић, Историја Срба, I, 333, II, 22. IMG_1834.JPG
Прилепац је подигнут вероватно у 14. веку, ако не и раније попут Призренца, ради одбране прилаза утврђеном Новом Брду долином Прилепнице (долина Биначке Мораве) која тече у клисури испод тврђаве.

Припадао је логотету Душана Силног (краљ 1331–1346, цар 1346–1355) Припцу, а касније и његовом сину Стефану Урошу, а потом и кнезу Лазару (1371–1389) који се у тврђави родио (око 1329) и који је околна села која су му припадала додељивао манастирима и црквама као метохе, а саму  тврђаву је доделио својој задужбини манастиру Раваници.

У књизи Средњовековни градови и дворци на Косову ( арх. Иван М. Здравковић, Београд 1975) у једном одељку даје се опис града Прилепца и каже ( 81, ibid. ):

,,Град се налази на једном платоу, са благим нагибом према северу. Са јужне, западне и северне стране терен је стеновит и врло стрм, те је приступ граду са тих страна врло тежак (скоро немогућ  са јужне и западне стране). Са источне стране приступ граду је прилично лак, па је са те стране и изграђен одбрамбени ров. 
Висинска разлика између одбрамбеног рова и терена самог  платоа  града износи око 7 –  10 метара.“  IMG_1836

Сви зидови и грађевине међу њима порушени су, само се по контурама може разазнати основа града и грађевина, чији је приближан облик на основу реконструкције остатака дат на приложеној скици.

Tabla_u_Prilepcu.jpg

фотографија: https://www.flickr.com/photos/29517963@N07/3461683879

Нажалост, не постоји ниједна монографија нити студија посвећена Прилепцу.
О овом месту се може прочитати једино у оквиру дела која се баве српским Средњим веком, и архитектуром  тог  историјског раздобља.
Више о Прилепцу  може се пронаћи у следећој литератури:
Средњовековни градови и дворци на Косову, арх. Иван М. Здравковић, Београд 1975
Топоними Косова, Атанасије Урошевић, САНУ, Београд 1975.

 

Литературу набавила,  проучила, обрадила , приредила, прилагодила откуцала и на крају поставила

Kisha  D.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s