Тајна Манастирског пива

У манастиру Бањска, на северу Косова и Метохије, обновљена је вековима стара производња пива.  Пиво, назива Манастирско, већ наредног месеца би требало да се нађе у продаји. Етикету ће красити лик епског јунака Бановић Страхиње, ,,из малене Бањске крај Косова“.

Tan2017-7-12_184434418_0-1-.jpg
Бањска, насеље у подножју средњовековног манастира, задужбине краља Милутина, формирало се на изворишту  вреле, изузетно лековите воде, па је током прошлог века у Бањској изграђена изузетно посећена бања, а у малено место сливале су се реке људи са целог Косова и Метохије, а и шире.

banjska.jpg
Извесно је да се за лековитост бањштанске воде знало већ почетком XVII века. У том периоду чувени османлијски путописац, Евлија Челебија, прошавши кроз ондашњу Бањску, записао да
,, тај  град лежи на ждрелу једног кланца, а саграђен је од камена у облику четворугаоника. То је диван град на ниској стени……. Али доле, у вароши, има око три стотине рајинских  сиротињских кућа са малим баштама. “

… Има и један хан, само нема чаршије (…) куће су покривене ћерамидом. Има и много винограда. Ту се, даље, налази пет -шест малих, топлих минералних врела са базенима. Она су корисна за многе болести. Овамо долазе људи из многих места  и остају овде пет до десет дана, па се перу, купају и пију ону воду. Кад Божјом вољом оздраве, одлазе.“  ( Евлија Челебија, Путопис, стр. 268)

banjska.jpg
У Бањској постоји више јавних чесама на којима шикља природна, изворска вода “из камена’ . Они који су је пробали говоре да у њој има нечег посебног, јер ма колико да је човек пије, не може се заситити.

Manastir-Banjska.jpg
Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића и једног од најмоћнијих владара на Балкану свога доба.

Пошто је за добро пиво неопходна исто таква вода,  нема сумње да ће Манастирско пиво  заиста бити првокласно пиће.

***
Што се пива тиче, мало људи зна да је то најстарије пиће на свету.  Настало је, односно откривено је пре 10- 15 000 хиљада година кад су људи на Блиском истоку почели да напуштају ловачко- сакупљачки начин живота из палеолита и почели да стварају прве сталне насеобине. Тада почињу да се баве земљорадњом. Преласком на овакав начин живота, на подручју Плодног полумесеца*, племена налазе пространа поља дивље пшенице и јечма. Ти људи почињу да сакупљају ове житарице, којих је у овој регији било у изобиљу.
Ово зрневље није било нарочито укусна храна, али би, ако се јако излупа и иситни а затим потопи у воду, постајало јестиво.
Претпоставља се да се вероватно додавало у неку врсту пра-чорбе, где се заједно са рибом и бобичастим воћем, мешало са водом у корпама облепљеним иловачом или смолом. Затим би се у то спуштало врело камење са огњишта. Због скроба који садрже, под утицајем топлоте, житарице се распрсну при чему ослобађају скроб, што знатно згушњава јело.
Затим је уследило пресудно откриће: Ако би се каша више дана оставила да одстоји, дошло би до трансформације, нарочито ако је у питању био јечам: каша би постајала пенушава, мало омамљујућа, јер би некултивисани квасац уз ваздух , шећер из каше врењем претворио у алкохол.
Што значи да се каша претварала у пиво.
Даље је све ишло природним током: људи су открили да, што више зрна ставе у кашу, и што је дуже оставе да се ферментише, јаче би се пиво добијало.
Људи који су се бавили производњом пива почели су да примећују да много бољи квалитет пива добију ако користе исту посуду више пута. Записи из Египта и Месопотамије откривају да су произвођачи пива увек носили са собом сопствене посуде за производњу пива. Тајна је у томе што се, вишекратном употребом истих посуда, пивски квасац таложио у пукотинама и удубљењима, па се постизало успешније врење.

Откриће пива имало је велики значај за еволуцију друштвених односа. Код Сумера (3. мил. п.н.е.) чест мотив на сликама је управо приказ двоје или више људи, како испијају из врчева пиво, користећи неку врсту пра- сламчица. Тај мотив на цртежима се задржао чак и када се развило грнчарство па је престала потреба за заједничким испијањем пива помоћу сламчице.

пивски сумерски врч.jpg
На слици је један од Сумерских пивских врчева, из Тепе Гавра, места у некадашњој Месопотамији (дан. Ирак), период 4000-3000 год. п.н.е.

Ипак, цртежи су и даље приказивали две особе које испијају своје пиће уз помоћ сламчице, што наводи на закључак да се око конзумирања пива формирао ритуал, симбол заједништва, који се задржао и када више није било потребе за тим.
Том Стендиџ у бриљантном делу Историја света у 6 пића  правилно закључује да, за разлику од хране, пиће може истински да се подели са неким. Када више особа пије из исте посуде, сви испијају исти напитак, идентичног квалитета. Али, када се дели комад меса, неки делови су увек бољи од других.
Попити, одн. поделити пиће са неким постало универзални симбол пријатељства и гостопримства.

То значи да особа која нуди пиће сигнализира: ,,Мени се може веровати, пиво није отровано нити је шкодљиво на било који други начин по тебе.“
Најстарије пиво настало је у време кад нису постојале шоље, већ само некакви примитивни ћупови у којима се оно чувало. Зато је и морало да се пије из истих посуда.
Иако се пиће више не испија из исте посуде нити се гостима деле сламчице, и данас се тај обичај задржао, у мало измењеном виду. Кафа и чај се нуде из истог чајника, т.ј. лончића/џезве/кувала, док се вина и жестока пића сипају из исте боце.
Куцкање чашом о чашу у друштву симболично представља поновно уједињење чаша у један заједнички ћуп течности.
Ови обичаји вуку корене још из времена открића пива, из доба  Сумера.

 

 

 

 

 

 

*Плодни полумесец се налази у југозападној Азији и састоји се од плодних подрегиона Месопотамије и Леванта. Кроз овај регион протичу четири велике реке: НилЈорданЕуфрат и Тигар.

С јужне стране је омеђен Сиријском пустињом а са северне Анадолијом. Протеже се од источне обале Средоземног мора до Персијског залива захватајући територију површине између 400.000 и 500.000 km².

Због богатог историјског наслеђа ово подручје се често назива колевком цивилизације[1] и сматра се местом настанка писмености и открића точка.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s