Зашто су манастири били предуслов физичког опстанка српског народа

Разговарала сам са неким странцима пре пар година и дотакли смо се историје и оне мапе КиМ са обележеним манастирима и црквама.
Питали су се због чега су наши владари, иако смо били стално у ратовима, вековима под Османлијама, подизали толике манастире и цркве.
Било ми је невероватно кад се испоставило да ни неки наши људи (а који нису необразовани, напротив) нису знали одговор.
Манастири су били једина места на којима се могло описменити. Једино су при манастирима постојале школе.  И Доситеј Обрадовић и многи други  истакнути људи описменили су се у манастирима.
При манастирима је још Св. Сава оснивао јавне, бесплатне болнице (рецимо да је прву српску  болницу основао  у  Хиландару 1191. а на територији Србије  у Студеници 1208. оснива прву српску болницу тог типа)  што је једно од навећих његових достигнућа, значајних за лечење, спасавање и опстанак обичног народа.

Ђорђе КрстићМанастир Студеница.jpg
 Манастир Студеница,  Ђорђе Крстић

Ту је Св. Сава ударио темељ српског законодавства (Номоканон, Законоправило или Крмчија, сва три назива су у употреби, из 1219.  год.), затим научне медицине и фармације, а сматра се и првим писцем стручне медицинске литературе у Србији.
Путујући по свету , Сава је доносио лековито биље, разне лекарске записе, књиге. Захваљујући томе, Срби су се у средњем веку лечили на савремен начин под утицајем византијске , француске и италијанске медицине.
Већ тада су постојале медицинске књиге преведене са латинског језика које су се звале “лекаруше’‘.


Срби су већ у XII веку познавали Хипократова и Дисхоридова дела, и то је истовремено почетак наше научне медицине и фармације.
Годину дана по оснивању хиландарске болнице, Св. Сава издаје је Хиландарски типик, први црквено-правни спис, у којем је прописао бригу о болесницима као једну од дужности хиландарских монаха.

IMG_20171020_205814031
По повратку са Свете Горе 1208. године, отворио је прву болницу на територији Србије у манастиру Студеници, по византијским манстирским узорима. Болница се звала “Свети дух“.
У оквиру болнице Сава је одвојио одељење за душевне болеснике од одељења за телесне болеснике. 1215. године издао је Студенички типик, који је прописао правила опхођења са болесницима.
Летописци бележе да су посебним карантинским одајама монаси пружали помоћ оболелима, кљастима и убогима, а претпоставља се да су углавном молитвама лечени верници са душевним тегобама. О болеснима су бринули монаси изабрани по својим посебним манирима и осећањем за помоћ другом човеку.“
Такође, у манастирима се развило и српско лекарство, први преводи фармаколошких књига и рецептура за справљање лекова, као и само справљање лекова и употреба лековитог биља, записивање лековитог својства сваке од њих- зачело се, услед ових околности, управо у манастирима. Чувен је најстарији писани документ из области српске медицине, Ходошки зборник; за њим је одмах Хиландарски кодекс.  

IMG_20171020_211725932
Из Хиландарског кодекса

(Овим нашим медицинским зборницима, као и рецептима за лечење разних болести које садрже, посебно ћу писаћу пa ћу рецепте зa неке од њих и поставити.)

Свети Сава је са путовања по Азији и Африци доносио разне егзотичне лекове и едикаменте. Тако се српска средњовековна медицина упознаје са фармамцијом, ветерином, балсамовањем покојника, ембриологијом итд.

IMG_20171020_210826660

Поред лечења и описмењавања, у манастире се одлазило по сваку врсту помоћи. Њихова близина за становништво је значила сигурност за много тога.
Отуд су и људи били мотивисани да манастирима дарују богатство, јер је то био вид обезбеђења опстанка и њих и једног дана њихових наследника,  за случај да подбаци летина, ако Турци похарају село, ако би избиле епидемије, итд.
Растко Немањић је установио болнице и школе које су вековима лечиле становништво, помагале му да опстане и описмењавале децу.
Данашња црква је одавно напустила ту праксу Св. Саве, дакле једног светог човека.
Тужно…

 

Библиографија:
„Све­ти Са­ва Срп­ски”,  еди­ци­ја „Све­ти Не­ма­њи­ћи”, Све­ти­го­ра, Вечерње Новости
Хиландарски медицински кодекс N. 517, приредио Реља В. Катић,  Народна библиотека Србије, Дечје Новине, Београд 1989.

 

Ауторска права

 

Advertisements

One thought on “Зашто су манастири били предуслов физичког опстанка српског народа

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s