Политичко верска активност Ватикана на Балкану

– проф. Радослав Грујић –

23755821_10214260371804325_2606441603852755132_n.jpg

Следећи текст је један подужи цитат из истоименог дела изузетног проф. Радослава Грујића,  писаног пре више од 70 година, које преносим онако како га је он написао, без икаквог прилагођавања и било каквих интервенција.  Чистом срећом ми је ово његово дело дошло у руке, а како се не може наћи у продаји нити је штампано у скорије време, верујем да ће се у овом малом одломку наћи занимљивих детаља и објашњења за многе недаће из наше прошлости и, што је важније, садашњости и будућности.
Кренимо од почетка:
Да би се што правилније и што потпуније могла схватити вековна политичко верска активност римских папа против православних народа и држава на Балкану, потребно је пре свега да се бар са неколико потеза нагласи гледиште самих тих папа и њихов однос, не само према црквеном него и политичком животу хришћанских народа и људи уопште.

Pope+Benedict+XVI+Celebrates+Easter+Urbi+Et+NtUupIUV2OMl.jpg
Тако је, на пример, један од најугледнијих и најенергичнијих папа с краја XII  и почетка XIII века, Еноћентије III   (умро 1216.)  дао израза свом уверењу да је папска власт толико узвишенија над сваком другом влашћу на земљи, да пред њом имају увек и сами цареви да приклоне своје главе. Он је, наиме, рекао:
,Као што месец добија светлост од сунца и као што је он у свима односима по величини, по каквоћи, по положају и деловању, мањи од Сунца, исто тако и царска власт добија од папске власти свој сјај и величину и утолико је светлија уколико је ближе извору светлости и обратно, колико је удаљенија од тог извора, утолико је светлост слабија.  а обе те власти имају седиште у Италији, која је по божијем одређењу добила предност над свим другим областима на земљи. “
( Dr A. Pichler Geschichte  der Kirchlichen Trennung, Munchen, 1864, I).

images (5).jpg

А један његов доцнији наследник, папа Бонифације VIII први је формулисао фамозну реченицу по којој  ,,нема спасења изван католичке цркве,“ што значи исто као кад би се рекло да нема спасења изван  папске власти, па је та максима римске цркве 1439. године ушла у један декрет сабора у Флоренцији (Фиренци)  где је речено:

,,Света Римска црква тврдо верује да нико не припада хришћанској цркви, не само многобошци него ни Јудеји, јеретици ни шизматици (погрдaн нaзив зa прaвослaвне)  не могу ући у царство небеско, већ ће сви отићи у вечни огањ спремљен за ђавола и његове слуге ако се пре смрти не обрате римској цркви.“
(Harduini , Acta conciliarum  IX, col. 1026)

ac9def047e4318b236acf2f0ed7495ef
По вaтикaнском учењу ово није грех- НДХ –  српскa децa логорaши.

Као последица тих и других схватања поникла је мисао о папској непогрешивости.  Алваро Пелајо,  папски дворски писац XIV века уверавао је већ тада своје читаоце да: …
…,, Папи не може да се суди ни за што нико на земљи па ни сами васељенски сабори, све и кад би јерес проповедао. Дела папска подлежу само Христовом суду. Стога ако би цео свет био противан папском мишљењу оно треба да се уважава јер је он и над самим васељенским саборима који добијају власт од њега и он их сазива као намесник Христов на земљи.“ 
И доследно томе мишљењу, Алваро је закључио:
,, Secundum hoc Papa non est homo simpliciter, potestas eius sine numero, pondere et mesura; quod Papa facit, Deus facit“ 
У преводу:  ,,Папа није обичан човек. Моћ је његова без броја, мере и границе. Што Папа чини, Бог чини.“

Под утицајем сличног схватања папа Пије IX изјавио је 1860. године ово:
,,Ја сам наследник апостола; ја сам намесник Исуса Христа.  Једино ја имам власт да управљам Петровим гробом. Ја сам пут, истина и живот; ко је са мном, тај је са црквом, а ко није са мном, тај је ван пута, ван истине, ван живота.“
Тај исти папа је успео, после 10 година на сабору у Ватикану 1870. да се свима папама призна непогрешивост одн. незаблудивост и да то цела римокатоличка црква прими као догму.

(Ту лежи и једaн од рaзлогa зaшто пaпa никaд неће отићу у Јaсеновaц нити  искaзaти кaјaње ни жaљење  – он је непогрешив и незaблудив. Ко не згреши, немa се због чегa кaјaти.  – прим. ) 

Професор Грујић закључује:
Људи који су руковођени таквим погледима и начелима у свима својим поступцима налазили су свагда и специјално оправдања за све своје вековне акције, од префињене верске пропаганде до најгрубље и најнечовечније силе огња и мача, против слободе савести свих народа уопште па и православних хришћанских народа на Балкану, а ради обраћања њихова у крило ,,једино спасавајуће“ римске цркве под врховном влашћу ,,непогрешивога“ папе у Ватикану.

IMG_20171109_224258673

Фото: Вaтикaн је покaзaо нa делу дa се држи зaкључaкa сaборa у Фиренци – уништени конaци мaнaстирa Ново Хопово , који је у Другом св. рaту потпaо под НДХ 

 

Pokrštavanje

У складу са одредбама Фирентинског сабора:  НДХ,  насилно покрштавање Срба  јер  ..Шизматици  не могу ући у царство небеско, већ ће сви отићи у вечни огањ спремљен за ђавола и његове слуге ако се пре смрти не обрате римској цркви.“

 

Ауторска права

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s