Годишњица рођења нашег правног великана Валтазара Богишића

На данашњи дан рођен је др Валтазар Богишић, (7. Децембар 1834. – 24. Април 1908.) српски историчар права, министар правде Црне Горе, професор, правник и социолог, аутор, по мени вероватно једног од најлепше написаних дела, Општег имовинског законика за Црну Гору.
Богишић.jpgВалтазар Богишић је важио за најзначајнију и најкреативнију личност у области права у овом делу света у XIX веку, али су његови домети далеко прелазили границе Балкана и обухватили су скуп свих словенских права.
Тaко му је нa Прaвном фaкултету у Одеси 1869. поверена Катедра за Историју словенских права, док је, кад је у Паризу основан Међународни институт за социологију, Богишић је био његов први председник.
Вођен идејом да је народно право оно добро, истинско право, те да ваља сакупљати и испитивати народне правне обичаје и на њима онда засновати правни систем и законодавни рад,  Богишић је тој идеји посветио живот, а показао је у Општем Имовинском Законику за Црну Гору колико је његова претпоставка била тачна.
Још као чиновник бечке дворске библиотеке упозорио је Богишић у расправи ,,О важности сакупљања народнијех правнијех обичаја код Словена“ (Правни обичаји у Словена, Књижевник, 3, 1866, и посебно), колику важност дају други народи својим правним обичајима, а како је мало код нас у том правцу урађено, и поред тога што имамо толико материјала.
Зборник садашњих правних обичаја код Јужних Словена је Богишић, у издањима Југословенске Академије објавио 1874. У том Зборнику Богишић је дао одговоре питања из разних јужнословенских крајева.
Ту је сакупљен изврстан материјал за народно право јужних Словена, највећим делом Срба. Његов рад наишао је на одличан пријем у ширим научним круговима. Нарочито је Богишића занимало породично право, на које се односи и расправа ‚‚Главније црте обитељског права у старом Дубровнику“ (Рад 5, 1868).
У свом приступном предавању, које је држао у Одеси 1870, упозорава како је НЕОПХОДНО ДА ЗАКОНОДАВАЦ ПОЗНАЈЕ НАРОДНЕ ОБИЧАЈЕ, НАРОДНИ ЖИВОТ УВЕРЕЊА И ПОТРЕБЕ, ДА БИ ПРЕМА ТИМ КРИТЕРИЈУМИМА СКРОЈИО И ЗАКОНЕ, те да се не може закон преузимати и увозити без претходног прилагођавања према овим особеностима свакога народа.
У ,,Зборнику правних обичаја јужних Словена“, I том, – Грађа у одговорима из различитих крајева словенског југа, Богишић каже:
,, Држећи се народ тврдо свога обичаја како ‘но свога производа, већ и ради тога мрзи или бар неповјерљиво гледа на свако новотарење, натурање, а особито на оно које стоји у опријеци (супротности) с народним појмовима о праву и правици (правди).
Даље каже:
,,Посљедица таквога стања је обично дилема: или судци, да би избјегли сваки час сукоб закона с обичајем  и с народним појмовима о праву и правици, треба да закон занемаре и по њему не суде; или народ, са своје стране треба да измишља начине и средства да избјегне посљедице закона противнога својијем појмовима о правди и правици.“,
те закључује да је то неопходно
… јер би .. у одређеном случају судови очевидно мјесто правде дјелили неправду.“
Држећи се своје замисли да је пре усвајања и доношења било каквих закона неопходно најпре упознати се са обичајима, устаљеном праксом и схватањима народа за кога се закон доноси, 1867. објављује ,,Напутак (упутство) за описивање правнијех обичаја који у народу живе“, скупа са упитником ( с низом питања у вези са решењима појединих случајева ), и послао их по словенском југу.  Питања су обухатала обичаје из најразличитијих области, породичног, брачног, наследног, трговинског, кривичног права, итд.
Сву ову грађу Богошић је систематски обрадио и објавио у свом капиталном , већ поменутом делу Зборник садашњих правних обичаја у Јужних Словена, 1874. Загреб, ЈAЗУ.IMG_20171207_154709496
Након тога му је српски књаз Никола Петровић у Књажеству Црне Горе поверио кодификацију грађанског права, што је Богишић, уз обилато коришћење народних обичаја и обичајног права, маестрално извео у Општем имовинском законику за књажевину Црну Гору, који је проглашен 1888, а 1893. постао је министар правосуђа Црне Горе.
Богишић је био велики противник тзв. правних трансплантаната, некритичког преписивања и увођења закона било ком народу, под било којим условима, јер се намеће питње свих питања, а то је: колико  ће нешто што је, претпоставимо, било успешно у једној средини, бити успешно и у некој другој и другачијој средини? Свака средина и друштво има особине једног живог организма, који ће тај правни трансплатант, као њој страно тело, одбацити, као што се то дешава у медицини и код трансплантације људских органа, или пак, уколико нема снажне механизме отпора, несолидарно је и нагризено самољубљем, себичњаштвом, корупцијом, непотизмом, такав правни трансплантант ће га разорити.“

( Драги проф. Богишић, ове данашње ЕуРОПСКЕ перјанице би га прогласиле за државног непријатеља. Вероватно су те ‘опасне идеје’ разлог што је код нас његов јубилеј скрајнут и пуштен да прође тихо. За разлику од Загреба…)

Право благо представља последњи део ОИ за Црну Гору који садржи правне изреке ,(, Закоњачке изреке  и поставке“ )  за које аутор каже да … ,,немају снагу закона, али да, иако не могу закона ни преиначити ни замјенити, могу му, ипак, објаснити разум и смисао.“

Сам аутор каже да се трудио и да му је жеља да те изреке звуче попут народних изрека, како би у народу лакше заживеле, те да би, преко њих, било једноставно знати макар законске оквире у којима се појединац мора кретати.

Колико је у томе успео, најречитије говори чињеница да их многи и данас цитирају, уверени да се ради о народним изрекама.
Таква је, на пример, чувена:

Што се грбо роди, вријеме не исправи,  – што значи да оно што је кривичним делом или преваром стечено (попут наших политичара, бивших и садашњих власти и “угледних’ бизнисмена), временом не може постати ваљано нити се може сматрати за поштено стечену имовину.
или
Ко само ријечи законске знаде, тај још закон не зна … док му не схвати разум и смисао,  –  што би значило отприлике што је још Aристотел у Метафизици закључио, да је целина увек више него прости збир саставних делова, одакле следи да се не може сматрати да ће исправно тумачити закон и праведно пресудити. Нпр, ако се не познају околности у којима је закон донесен, (политичке прилике, међунар. околности, не може се ни знати ни о његовим основним намерама као ни циљу, те би се тако, погрешним тумачењем ових намера доносиле и неадекватне пресуде.
То је често пратећа појава и код тзв. правних трансплантаната, где се они некритички ‘калеме’ и наопако примењују само да би се испунили захтеви за отварањем нових ‘поглавља’, што де факто представља разарање оног колико толико (још увек) здравог друштвеног ткива зарад “празне речце Јухахаха“,

Итд, итд…
…..

IMG_20171207_163101104IMG_20171207_163132068IMG_20171207_163144551IMG_20171207_163159394

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s