Поновно ишчитавање Ибзеновог “Непријатеља народа“

На дан 23. маја, 1906 преминуо је један од највећих драмских писаца свих времена, Норвежанин Хенрик Ибзен.  Скренућу пажњу на једно његово, у сваком смислу непролазно дело, Непријатељ народа (у неким издањима Народни непријатељ).

У Непријатељу народа (1882), каквим се због својих субверзивних драма и сам осећао, Ибзен огољује лицемерје локалних ауторитета, интелектуалне и политичке елите, као и мимикрију и снисходљивост обичног, малог човека. Заплет настаје кад се двоје посетилаца бањског лечилишта смртно разболело, да се није знало од чега. Након што је успео да спаси то двоје људи, доктор Стокман, лекар у популарном бањском лечилишту и купалишту, даје узорке воде и тла на анализе, које откривају да у водовод и бању од које место – а нарочито локални функционери, живи – продиру отрови, за које ћемо касније сазнати да долазе из оближње кожаре.

Ибзен х.jpg

Не само да је водовод затрован, већ је и бањско земљиште, тај рај и понос локалних власти и угледних мештана,  загађено и због тога је место опасно по боравак и живот.
Након што су анализама потврђене његове црне слутње, др Стокман чини оно што би сваки савестан човек – одлучује да о свом открићу упозна јавност и госте бање, пошто се налазе у животној опасности.
Уредници су најпре одушевљени и обећавају подршку, међутим њихова подршка је неискрена – није им стало до добробити мештана ни бање, већ у томе виде прилику да уздрмају локалну власт како би се сами домогли функције.
Међутим, уредништво и штампарија у локалним новинама ће бити први који ће изневерити доктора. Јер као што морална дисциплина захтева одређен напор, тако и чишћење воде изискује рад и улагања – на која заједница, а поготово она у којој свако гледа “а колико сам ја ту добар“,  није спремна.
Због истрајања у намери да очисти отрове, стварну и моралну каљугу у својој средини, доктор Стокман ће бити проглашен непријатељем народа, што ће угрозити будућност и голи опстанак његове породице.
Не само локални моћници, већ и обични, мали људи који имају ‘вајду’ биће уз симпатичног и правдољубивог доктора само док не схвате да би његово откриће могло да доведе до опадања зараде од туризма и, самим тим, њиховог профита.
Упркос докторовој праведној борби за опште добро,  народ као највеће доброчинитеље препознаје управо оне најодговорније за очајно стање у коме се бања налази док њега проглашава за народног непријатеља.
На крају, у кући из које га станодавац избацује, са собом пуном каменицама и поломљеним прозорима, Др Стокман остаје сасвим сам, са својом супругом, кћерком учитељицом и двојицом малих синова:
ДР СТОКМAН:  Хеј, јеси ли луда, Катрина! Мене да најуре! Па ја сам сада најјачи човек у вароши!
ГОСПОЂA СТОКМAН: Најјачи… сада?
ДОКТОР СТОКМAН: Да, усуђујем се да кажем тако велику реч, да сам сада један од најјачих људи у целом свету!
МОРТЕН: Ма ниси!
ДР СТОКМAН (тише): Пст, о томе још не треба да говорите, али дошао сам до великог открића.
ГОСПОЂA СТОКМAН: Опет?
ДР СТОКМAН: Него шта! (окупља их око себе и поверљиво каже): Ствар је у томе, видите, најјачи човек на свету је онај који је  – сам.

Ибзен свога јунака бескомпромисно води против свих лажи и против свега лажног, против поретка у ком је демократија, предвиђена да изражава вољу  народа, само терор већине која је опседнута сопственом личном користи.

Уколико бисмо уместо ,бања’ ставили Европа, пут у ЕУ, нимало не бисмо погрешили. Тако доктор након открића о отрову који се излива, говори високим званичницима:
❝ Ох, да, знате ли шта је у стварности та велика, красна, хваљена бања, која нас кошта силан новац, знате ли шта је то?
Цела бања је лаж! То је једна заражена рупа!
Бања? Наша бања??
… али није могуће!
… господине докторе…
Није могуће!
Цела бања је отровна окамењена гробница, кажем вам. Опасна по здравље у највећој могућој мери!  Сва ова нечистоћа горе у Меледалену, све то што тако смрди, то загађује воду у водоводним цевима које воде до бунара; и та иста проклета отровна прљавштина избија и на обали, тамо где се налазе плаже.
….
НAЧЕЛНИК ОПШТИНЕ Стокману: Ти, који у свом слепилу хоћеш да овом граду одсечеш најважнији извор богатства!
ДР СТОКМAН: Тај извор је затрован, човече! Јеси ли ти луд? Ми овде препродајемо  прљавштину и трулеж! Цео наш напредни друштвени живот црпи свој животни сок из једне лажи!
НAЧЕЛНИК ОПШТИНЕ: Уображење, или нешто још горе. Човек који се недопустивим инсинуацијама окомио на сопствени завичај, он мора бити непријатељ друштва!

Др Стокман не губи наду да ће мештани са захвалношћу прихватити његово откриће о опасности која им прети  и каже:
… A, не…. узеће се они у памет! Јер, видиш, ја имам већину народа за собом!
На то му госпођа Стоккман, која је хладни познавалац ситношићарџијског и пузајућег менталитета малограђанштине и партијаша, одговара:
,,У томе и јесте несрећа, што имаш уз себе нешто тако слузаво.“ (негде стоји ‘одвратно’).

Говор који је др. Томас Стокман одржао пред изманипулисаном масом засигурно спада у врхунце реторичке друштвене критике:
❝  Рекао сам да ћу говорити о великом открићу до ког свм дошао у последњих неколико дана  – о открићу да су сви наши духовни, животни извори загађени и да цело наше грађанско друштво почива на отровном земљишту лажи.
… Aли јуче поподне широм су се отвориле моје духовне очи и прво што сам  угледао, била је невероватна глупост власти…У нашој бањи открио сам невероватну прљавштину за коју су криви људи из власти.

Људе из  власти не могу да поднесем; ту врсту људи сам добро упознао у животу. Они су попут коза у младом расаду – свугде праве штету и  постављају препреке поштеном човеку.
…Најопаснији непријатељ истине и слободе међу нама је једногласна већина. Да, та проклета, једногласна, либерална већина! Сада знате. …

❝ Јер намеравам да поведем рат против лажи да је истина са већином. Које су то истине око којих се обично окупља већина? То су истине које су толико застареле да су већ преживеле. А кад једна истина толико остари, она је на најбољем путу да постане лаж. (Смех и подругљиви узвици). Јесте, тако је, веровали ви или не, али истине нису дуговечни Метузалеми, као што људи уображавају. Једна нормално изграђена истина живи – рецимо – обично петнаест, шеснаест, највише двадесет година, ретко кад дуже. Али су те остареле истине увек ужасно суве и мршаве. Па ипак, тек тада она већина почиње њима да се бави и препоручује их човечанству као здраву духовну храну.
Али, могу вас уверити да у таквој храни нема богзна колико хранљивих састојака, а у то се ја, као лекар, морам разумети. Све ове већинске истине личе на стару, ужеглу сланину; оне су и као покварена, позеленела шунка; отуда долази и сав онај морални скорбут који свуда око нас у друштву бесни.❝

( У нашем случају, те превазиђене истине биле би фамозни пут у ЕУ као пут у рај, Шангри – ла, демократија као замена за слободу, Французи, Британци, Американци као наши савезници и пријатељи, итд, превазиђене истине које су се претвориле у неистине, опоре попут трулог меса, итд )

❝ Већ сам напоменуо да не желим да потрошим ниједну реч на ону гомилу, тесногруду, сипљиву гомилу која је иза нас заостала. С њом свежи живот нема више никаква посла. Него ја мислим на оно мало људи, на оне појединце међу нама који  у себи носе све оне младе истине које сад ничу. Ти људи се налазе, такорећи, на предстражама, које су тако далеко истурене да она већина до њих још није могла стићи – и тамо се они боре за истине које су у свести већине света још сувише младе да би могле да придобију за себе већину.❝

Ја кажем да правда никада није на страни већине. То је једна од друштвених лажи против којих се један разборит и слободан човек мора борити. Ко чини већину становника у једној земљи? Паметни или глупи?  Мислим да би требало да се сложимо да су глупи људи у застрашујућој и огромној већини у свакој земљи на целој земаљској кугли. Па онда, ваљда, никада не може и неће бити исправно да глупи користољубивци владају над паметнима.
❝ … Маса има моћ, нажалост; али право нема.
Право имам ја и још неколицина других, појединци. Мањина је увек у праву.❝
❝…Видите, маса није ништа друго до сировина од које тек треба да настане народ. ❝
❝ Простак, пучки човек, није то због свог порекла, већ је он то зато што размишља као његови претпостављени и зато што мисли главом својих претпостављених. Људи који тако чине су простаци у души.❝
❝ Мора се разбити мит о непогрешивости људи на власти.❝
❝ Властодршци нерадо прихватају туђе предлоге, нарочито ако су паметни.❝

Laura-Condlln-Tamara-Podemski-David-Fox-in-An-Enemy-of-the-People-Photo-by-Cylla-von-Tiedemann_web-1024x607.jpg

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s