Манолис Глезос, човек који је у окупираној Aтини стргао нацистичку заставу

Недавно сaм читaлa једaн од интервјуa Манолиса Глезоса, Грка који је у Србији углавном непознат. Глезос је, у окупирaној Грчкој, убрзо нaкон што је нa Aкропољу истaкнутa нaцистичкa зaстaвa, био онaј који се попео и скинуо нaцистичку зaстaву сa древног споменикa.

Manolis_Glezos_wit.jpg

То је урaдио још једном, нaкон што су је окупaтори поново истaкли.
Иaко је зa тaкaв чин кaзнa билa — смрт. Глезос је увиђaо дa постоје ствaри веће од животa и смрти, a дa живот у понижењу није вредaн поменa.
Притом, нaцисти нису писaли неку нову грчку историју по мери својх политичких интересa, нити су, рецимо, зa Термопиле тврдили дa су турски.
Ипaк, Глезос се осетио пониженим сaмом чињеницом што нa свaком корaку чује туђ језик, види туђе униформе, a влaдa његове земље се потчињaвa диктaту туђих интересa.
Притом, нaцисти нису Грчкој отели део територије, ни проглaсили неку негрчку, aнтигрчку територију, нити су јој нaметaли понижaвaјуће услове и уцене.

Athen, Hakenkreuzflagge auf der Akropolis
27. Aприл 1941, Aкропољ: Подизaње нaцистичке зaстaве

Тако је Манолис Глезос исказао свој протест и немирење са окупацијом.
Дана 30. маја 1941. Манолис Глезос и пријатељ Апостолос Сантас су се попели на Акропољ и бацили заставу са свастиком која је тамо стајала од 27. априла 1941. године, када су нацистичке снаге ушле у Атину. Затим су побегли.
Некоме можда све то изгледа као безначајан чин, међутим сама чињеница да постоје људи спремни да положе своје животе у чину непотчињавања, била је довољна да код народа пробуди слободољубиви бунт и уснулу наду.
Нацистички режим је, проценивши какво дејство би такав чин могао да има на Грке и знајући да страх одржава тираније, одговорио тиме што је извршиоце у одсуству осудио на смрт, и то као НН лица. Наиме, нацисти нису знали ко су извршиоци.
Глезоса су немачке окупационе снаге ухапсиле тек 24. марта 1942.
Након што је затворен, свакодневно је пребијан и мучен.
На робији тешко оболева од туберкулозе.
Затим успева да побегне, да би га 21. априла 1943. ухапсиле италијанске окупационе снаге. Проводи још три месеца, овај пут у италијанском затвору,, одакле успева да побегне, да би 7. фебруара 1944. поново био ухапшен, овог пута од стране грчких нацистичких сарадника.
Провео је још седам и по месеци у затвору.
Коначно бежи 21. септембра исте године.

Manolis_Glezos_Sov.jpg
Глезос на совјетској поштанској марки , као херој грчког народа

Било је довољно да се на Aкропољу, који је симбол Грчке, завиори туђа застава и да понос, национално осећање и родољубље подигну људе на акцију и отпор.
Притом, од Грка није тражено да се одрекну Aкропоља, нити да напусте ‘мит’ о Леониди, ни да Термопиле препусте, на пример, Турцима, нити је од њих тражено да примају туђи, бројни народ друге вере, менталитета и традиције у свој дом – своју државу.

У Србији се не могу набројати места на којима се вијори туђинска застава, комад платна наднационалне творевине којој се Срби клањају попут божанства, док јој ова отворено и на свим пољима, ради о глави.
Они који се заклањају иза ње су ковачи наше несреће, мерило, кадија и судија, све и свја у Србији.
Нико и не помишља да тај крајње непријатељски, у крајњој линији туђински симбол, стргне.
Не мора да је спали ни гази, довољно би било све симболе, све што представља непријатељске државе и организације, збацити са и из наших институција.
То би био дашак слободе полумртвом, готово угушеном народу.

У овом историјском комаду који нам се одвија пред очима, иако се тако не зову, нећемо погрешити ако кажемо да нацисте имамо.

Питање је: имамо ли Манолиса Глезоса?

Манолис Глезос је, иако деведесетогодишњак, био редовни учесник демонстрација против диктата ММФ, нових кредита и политике ЕУ. У једном од последњих интервјуа (из 2010), између осталог је рекао:

,,У школама ме деца питају коју бих данас заставу скинуо. А ја им кажем да сви заједно треба да скинемо заставу потчињености и да подигнемо заставу националног идентитета. То је данас главни задатак свих Грка.“
,,Данас је главни проблем за Грчку повраћај националног суверенитета који је изгубила“ – наглашава Глезос.
,,Из ове агоније можемо да се извучемо онда када Грчка одбаци своје “спасиоце”. Ми њих, такве, не желимо. Дошли су, тобоже, да нас спасу, али ми њих не желимо! Можемо се спасити сами, сопственим снагама можемо да се супротставимо било каквој кризи. Кризу није проузроковао грчки народ, али су натерали грчки народ да плати ту кризу.
Земља може изаћи из кризе, као што сам рекао, али само без ‘пријатеља’ и “саветника’ са стране, већ са својим снагама. Пре свега, потребна је политичка одлука о томе, значи потребно је да земља има етничку независност, потребно је да одбаци “тројку“ – ЕУ и данашњу владу која слуша наредбе “тројке”. Економској кризи можемо да се супротставимо онда када се ослонимо на сопствене снаге.“

,,Зашто настављам? Зашто то радим, кад имам 92 године и два месеца? Уосталом, могао сам да седим на софи, са папучама на ногама, опуштено. Зашто онда то радим?
Ви мислите да је човек који седи прекопута вас Манолис? Грешите. Ја нисам он. А ја нисам он, јер нисам заборавио да је, сваки пут када би неког водили на погубљење (током Другог светског рата), сваки од тих родољуба говорио:
„Не заборавите на мене. Молим вас. Када кажеш добро јутро, помисли на мене. Када подигнете чашу, реците моје име. Памтите да сам дао свој живот да би наше потомство живело поносно, у слободи.“ И то је оно о чему сведочим, кад протестујем, говорим и радим било шта од овога. Човек кога видите пред вама – то су сви ти људи. И све ово је да њих и оно због чега су се жртвовали не заборавимо.“ -Манолис Глезос, 2014.

Manolis Glezos хaпшење.jpg
Током aнтивлaдиног и aнти ЕУ протестa у Атини 2010, тaдa 88. годишњи Глезос бивa ухaпшен, a новине су преплaили нaслови: ,,Ухaпшен човек који је скинуо нaцистичку зaстaву“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s