Канон Леке Дукађинија

СФРЈ је била издавачка велесила. Објавила је 1986. године Канон Леке Дукађинија (Стварност, Загреб) што је први и последњи пут да је зборник обичајног албанског (или арбанског, обе варијанте су у преводу биле у употреби) преведен, анализиран и објављен за лаичку, најширу читалачку публику. Ово капитално дело, поред општих одредаба, доноси занимљиве случајеве суђења по … Наставите читати Канон Леке Дукађинија

Advertisements

О неопходности несарадње – Ганди

❝ Сматрам да је несарадња (са системом) чисто и моћно оружје (...) Људи ће тад схватити колико су заправо јаки, схватиће вредност дисциплине, самоконтроле, заједничке акције, организације и свега осталог што чини нацију великом (...) Нема оруђа за борбу које је толико чисто, безазлено а тако ефикасно као што је несарадња. Ако се разборито примењује, … Наставите читати О неопходности несарадње – Ганди

Вилијам Рандолф Херст – The Chief

Да ли је медијски магнат јачи од државе? Вилијам Рандолф Херст је својевремено био вероватно први од те врсте. Кад је био на врхунцу, у највећим градовима САД имао је деветнаест листова с тиражом од 5 000 000 које је дневно читало 30 мил. Американаца. Његови су, поред осталог Космополитен, Харперс базар као и трећу … Наставите читати Вилијам Рандолф Херст – The Chief

Мој Београд и твој

Негде изван појма о географији и времену промењивих, увек тешких околности Далеко од алавих менаџера и градских урбаниста Који су једном дошли с рупом на чарапи А одлазе са читавим кватровима на конту; Далеко од пропалих улица и рошавог асвалта Штрокавих тргова и кинеских водоскока Који мењају боје у пурпурно, плаво, зелено и розе попут … Наставите читати Мој Београд и твој

Ја сам поносна

Питам се како људима не досади да убеђују некога да је нешто што не жели да буде. Хрватима са оним монструозним U, који славе 'Јасеновац и Градишку Стару' говорити да им је све узалуд, јер, боже мој, њихово порекло је српско. Да се не лажемо, живимо у времену у коме се узима за истину и … Наставите читати Ја сам поносна

О књижевницима и ауторима

Верујем да тек после извесног богатог животног искуства човек може да пише. За писање - мислим на истинско писање, не на сезонско расипање тривијалности - је неопходно да човек најпре искуси живот, стигне до врха и до дна, да дотакне дубине греха и чистоту врлине, коцка се са ђаволом, губи и побеђује. Да је приман … Наставите читати О књижевницима и ауторима

Ход

Пешачење 5км по овом паклу је тек почетак тортуре коју треба да прођем. Лепши део је да ме је на крају пута чекао скок у базен. И нисам нимало уморна, напротив. Знојаве ствари су опране и већ се суше, а како је упекло, до мрака биће барут - суве. Треба се кретати; кретње, померање, ход … Наставите читати Ход